Category Archives: Romske novine

PODRŠKA: Romi u Srbiji podržali Vučića i Srpsku naprednu stranku

Poučeni lošim iskustvima i brojnim zloupotrebama  iz vremena dvomandatne diktature Borisa Tadića i njegove Demokratske stranke, Romi širom Srbije masovno podržali listu SNS

Romska zastava

Beograd – Lider Socijaldemokratske partije Srbije Rasim Ljajić potpisao je sporazum o saradnji sa predstavnicima dve romske partije i više od 70 romskih nevladinih organizacija, koje će na parlamentarnim izborima podržati listu „Aleksandar Vučić – Budućnost u koju verujem“.

Kako je saopšteno iz SDPS, potpisanim sporazumom, ta stranka i predstavnici romskih partija i nevladinih organizacija su se saglasili da zajedno učestvuju u poboljšanju ekonomskog, socijalnog, obrazovnog i kulturnog položaja romske populacije i nastavku inkluzije te zajednice.

Potpisivanju Sporazuma između SDPS i Demokratske unije Roma, Ujedinjene partije Roma i više od 70 organizacija civilnog društva, prisustvovali su romski predstavnici iz više od 60 opština iz cele Srbije.

Nedeljnik AFERA

AFERA baner animacija

Mali Romi najviše izloženi diskriminaciji

U dokumentu pod nazivom „Poseban izveštaj o diskriminaciji dece“ koji su u Skupštini predstavili mladi iz čitave Srbije, navodi se da je diskriminacija među decom najviše prisutna u obrazovanju.Prema podacima iz tog izveštaja, samo jedna trećina učenika romske nacionalnosti završi osnovnu školu na vreme.

Kao posebno poražavajuća činjenica navodi se da samo 19 odsto dece iz romskih porodica upiše srednju školu.

Rade Sedlan iz grupe mladih koji su predstavili izveštaj o diskriminaciji dece, naveo je jedan primer diskriminacije deteta sa smetnjama u razvoju.

On je rekao da je 12 roditelja iz jedne škole u Srbiji ispisalo svoju decu iz razreda samo zato što je u to odeljenje došao jedan učenik sa invaliditetom. U izveštaju nije navedeno ime škole niti gde se nalazi.

Beograd: Nedeljno devet prijava za zlostavljanjeIncest trauma centru Beograd nedeljno stigne devet prijava slučajeva zlostavljanja dece, izjavila je danas direktorka Centra Beograd Dušica Popadić. Ona je pozvala medije da se više bave prevencijom nasilja nad decom nego izveštavanjem kada se nasilje dogodi.

Poverenica za ravnopravnost Nevena Petrušić rekla je da izvešta pokazuje da je diskriminacija prisutna među decom u Srbiji i da je oni uče od roditelja.

U izveštaju o diskriminaciji među decom u Srbiji ukazano je da je i dalje prisutna stereotipizacija uloga devojčica i dečaka i da se deca od „najranijeg uzrasta uče svojim rodnim ulogama“.

U izveštaju se navodi i da je upravo obrazovanje šansa za društvene promene na bolje.

Mladi koji su predstavili izveštaj apelovali su na poslanike Skupštine Srbije da donesu zakone koji bi obavezali škole da i same deluju u slučaju pojave diskriminacije, a ne da čekaju da problem postane teži.

Na kraju izveštaja o problemu diskriminacije među decom navedene su i preporuke za suzbijanje te pojave.

Predsednik parlamenta Nebojša Stefanović istakao je da je briga o deci je najvažniji zadatak i država je dužna da obezbedi podjednaku mogućnost svakom detetu za dostojanstveno odrastanje.

„Odsustvo diskrimnacije je standard koji moramo da ispunimo. Samo udruženi u ostvarivanju zajedničkog cilja uspećemo da stvorimo tolerantnije društvo za našu decu u kome će moći da izražavaju različitosti i razvijaju svoje potencijale“, naglasio je Stefanović.

Skupština će, kako je rekao, u narednom periodu posvetiti pažnju kontroli primene propisa i izmenama onih kada se uoči da je to neophodno.

On je posebno ukazao na značaj delovanja Ministarstva prosvete, kako bi se pre svega kroz obrazovni sistem vodila borba protiv diskriminacije.

Napomenuo je da je parlament do sada usvojio zakon o zabrani diskriminacije, ali i zakone koji se odnose na pojedinačne grupe poput zakona o sprečavanju osoba s invaliditetom i zakona o ravnopravnosti polova.

Da u Srbiji, pored dobrog antidiskriminatorskog zakonodavstva, ipak u praksi postoji diskriminacija, ukazao je i direktor UNICEF-a za Srbiju Mišel Sen Lo.

On je rekao da konvencija za prava deteta obavezuje sve države da se bore protiv diskriminacije, ali da se može primetiti da u Srbiji postoji diskriminacija pre svega prema romskoj deci i deci s invaliditetom.

„Zaštita prava sve dece posebno marginalizovane predstavlja osnovu programa UNICEF-a za Srbiju, a UNICEF pomaže školama da stvore kapacitete da prime tu marginalizovanu decu“, rekao je Sen Lo, koji je naveo da je do sada dosta urađeno, ali da je potrebno još dosta uraditi u borbi protiv diskriminacije dece.

Na javnom slušanju koje je organizovao skupštinski Odbor za prava dece, članovi panela mladih poverenika za zaštitu ravnopravnosti pod nazivom „Isterivači diskriminacije“ predstavili su taj izveštaj poverenika o diskriminaciji.

U njemu se navodi da je ta institucija od 2011. do oktobra ove godine pokrenula devet antidiskriminacionih parnica od kojih su se četiri odnosile na diskriminaciju dece i mladih.

U izveštaju se, takođe, navodi da je poverenik do sada podneo 10 zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka od kojih su se tri odnosila na decu, ali da se pokazalo da prekršajni sudovi nisu bili ažurni po tim zahtevima, pa su neki trajali skoro dve godine.

Propusti u projektima za stanovanje Roma

U Srbiji postoji politička volja za rešavanje pitanja stanovanja Roma, ali korišćenje pretpristupnih fondova IPA u tu svrhu otežavaju nedovoljno pripremljeni projekti i odsustvo institucionalnog okvira za primenu, rečeno je 13. novembra na konferenciji o stanovanju Roma u Srbiji. Na skupu je najavljeno da se do kraja 2013. godine očekuje usvajanje zakonskog okvira kojim će se urediti pitanje prinudnog preseljenja, kao i da će iz IPA biti izdvojeno još 9 miliona evra za stanogradnju. Pravo na stanovanje nije direktno uređeno Ustavom Srbije već zakonskim odredbama o ljudskim pravima i socijalnoj zaštiti, a kao ljudsko pravo će biti deo poglavlja 23 u pregovorima o članstvu sa EU, rečeno je na konferenciji koju su organizovali Hausing centar i Liga za dekadu Roma.

Predsednik Saveta Vlade Srbije za integraciju Roma Srđan Šain je rekao da Srbiji nedostaju konretni projekti i da ozbiljan problem predstavlja nedostatak ljudi koje se bave dugoročnom pripremom projekata. „Naš prvi zadak jeste da izradimo kvalitetne projekte sa kojima će Srbija moći da poveća apsorpcionu moć ne samo za pitanje stanovanja (Roma) nego i za druga pitanja integracije u drugim oblastima“, rekao je on.

 Na skupu koji su organizovali Hausing centar i Liga za dekadu Roma, uz podršku Instituta za otvoreno društvo, Šain je rekao da je praksa pokazala da je bilo puno promašaja i da osim konferencija, seminara i drugih sadržaja nije bilo i „konkretnih stvari“.

 Zamenik direktora Kancelarije za evropske integracije Ognjen Mirić je rekao da je problem to što projekti stanovanja ne sadrže odgovarajuću projektno-tehničku dokumentaciju zbog čega se dešava da ne mogu da, iako odobreni, budu primenjeni.

 „Mi se suočavamo sa problemima u impelementaciji već odobrenih projekata“, rekao je on i naveo primer projekta uređenja romskih naselja u Beogradu koji je finansiran sredstvima IPA za 2009. sa 3,6 miliona evra a koji nije sproveden jer je nedostajala tehnička dokumentacija i nisu rešeni imovinsko-pravni odnosi.

 Mirić je rekao da je izrada projekata dugotrajan proces, da se u jednoj godini predlaže projekat, da je potrebno godinu dana da bude odobren a onda još pola godine do godinu dana da krene realizacija „pod pretpostavkom da je sve spremno“.

 „A obično nije spremno pa to onda prolongiramo za još šest meseci do godinu dana, dve ili tri godine i onda dođemo u situaciju da projekat propadne“, rekao je Mirić objašnjavajući prilike u vezi sa projektima stanogradnje.

 Kao drugi problem, Mirić je izdvojio to što ne postoji jasan institucionalni okvir za sprovođenje projekata stanovanja i dodao da je potrebno utvrditi taj okvir. On je naveo da postoji više modela sprovođenja takvih projekata – preko nevladinih organizacija, agencija za stambena pitanja i međunarodnih organizacija.

 Šefica odseka za stanovanje Ministartstva građevinarstva i urbanizma Svetlana Ristić je rekla da se nadležno ministarstvo često zaobilazi prilikom pripreme projekata stanovanja, a da se problem prepušta tom ministarstvu pošto istakne mandat jedinice za sporvođenje projekta.

 Svetlana Ristić je rekla da je od 2007. do sada iz budžeta izdvojeno 240.000 evra za pitanja stanovanja Roma i da su doneta četiri plana za regulaciju romskih naselja, dok su tri pripremljena.

 Ona je podsetila da je Ministarstvo građevinarstva 2007. dalo prva uputstva za legalizaciju i unapređenje romskih naselja a da je od 2009. počelo i da finansira planove regulacije da bi se obezbedila pravna sigurnost.

 Prema njenim rečima, iskustvo je pokazalo da je potrebno, tamo gde je to moguće, zadržati naselja a da je u slučaju preseljenja potrebno pripremiti sredinu za to.

 Iz IPA još 10 miliona evra

 Mirić je rekao da očekuje da do kraja godine bude potpisan finansijski sporazum sa EU o pretpristupnim sredstvima IPA za 2013. godinu kojim je predviđeno 10 miliona za projekte stanovanja.

 Od te sume, devet miliona je namenjeno stanogradnji a milion pratećim aktivnostima, rekao je Mirić i dodao da, međutim, ostaje da se utvrdi na kakve konrektne projekte će se pare utrošiti.

 On je dodao da se za naredni finansijski ciklus EU od 2014. do 2020. pripremaju stratešaki dokumenti u kojima je stanogradnja prepoznata kao priporitet, a da će se početkom naredne godine razmišljati i o pojedinačnim projektima.

 Zamenica menadžera Tima za socijalno uključivnaje i smanjenje siromaštva Mirjana Maksimović je rekla da je pravo na stanovanje, kao ljudsko pravo, deo poglavlja 23 u pregovorima o članstvu sa EU, kao i da je EU 2009. počela da razvija okvir za nacionalne strategije članica i kandidata za članstvo za integraciju Roma.

 Politička volja postoji

 Na ocenu da ne postoji politička volja za rešavanje stambenog pitanja Roma za razliku od izbeglica i interno raseljenih osoba Mirić i Šain su rekli da politička volja posotji.

 Mirić je rekao da to pokazuju izdvojena sredstva i uloženi napori i dodao nije jednostavno rešavat i to pitanje ni u slučaju izbeglica ali da tu ima malo više iskustva. Šain je rekao da problem predstavlja to što nije stvoren mehanizam „po dubini“ za rešavanje pitanja stanovanja Roma.

 Svetlana Ristić iz Građevinarstva je podsetila da Ustav ne uređuje direktno pravo na stanovanje i dodala da je Srbija kao i druge zemlje u trnaziciji tokom 90-tih godina „prognala“ to pitanje iz ustava.

To pitanje je sada uređeno zakonskim odredbama o zaštiti dostojanstva čoveka, ljudskim pravima i socijalnoj zaštiti, kao i međunaordnim obavezama Srbije, dodala je ona.

 

FAŠIZAM: Đilasova Gradska uprava Beograda diskriminiše Rome!

Diskriminatorski i šovinistički odnos Demokratske stranke i njenog predsednika Dragana Đilasa prema beogradskim Romima prouzrokovao je reagovanje javnosti i opštu osudu zabrinjavajuće pojave organizovanog fašizma u Beogradu koji propagiraju Demokratska stranka i Dragan Đilas.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti utvrdila da je „Gradska uprava Beograda diskriminisala Rome koji stanuju u kontejnerskim naseljima“, saopštila je NVO Praxis. Gradska uprava propisala je između ostalog da u slučaju da Romi koji stanuju u kontejnerskim naseljima ne usvoje „pravila lepog ponašanja prema predstavnicima institucija grada Beograda“, ili, pak, ukoliko „prime goste u kontejnerima u kojima stanuju“, ponovo mogu biti prinudno iseljeni iz smeštaja!

Romsko naselje Makiš 1

Đilasov logor za pse i beogradske Rome

Istovremeno, Poverenica je Gradskoj upravi dala preporuku da „izmeni diskriminatorne odredbe ugovora o korišćenju mobilnih stambenih jedinica i kućnog reda koji obavezuje Rome u kontejnerskim naseljima“, dodaje se u saopštenju.Romsko naselje Makiš 2

Ovo čeka sve beogradske Rome ako Đilas ostane gradonačelnik Beograda

Praxis je u ime Koalicije protiv diskriminacije podneo pritužbu Poverenici za zaštitu ravnopravnosti zbog činjenice da je u kontejnerskim naseljima, u koja posle pojedinih prinudnih iseljenja neformalnih naselja Gradska uprava smešta Rome, uspostavljen fašisoidni pravni režim koji ne postoji ni u jednom drugom slučaju koji se odnosi na ostale kategorije stanovništva.

Naime, Gradska uprava propisala je da u slučaju da Romi koji stanuju u kontejnerskim naseljima ne usvoje „pravila lepog ponašanja prema predstavnicima institucija grada Beograda“, zatim ne pokažu „aktivan odnos prema naporima Grada da se socijalizuju pojedinci i njihove porodice“ ili pak ukoliko „prime goste u kontejnerima u kojima stanuju“, oni ponovo mogu biti prinudno iseljeni iz smeštaja koji im je obezbeđen. Na osnovu ovih diskriminatornih odredbi, Gradska uprava iselila je 11 porodica (44 osobe), ističu u Praxisu.

Ta NVO ističe da je Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je utvrdila da odredbe ugovora o korišćenju mobilnih stambenih jedinica, kućnog reda i upozorenja uz kućni red predstavljaju akte diskriminacije Roma i da Gradska uprava u roku od 30 dana od dana prijema preporuke treba da promeni diskriminatorne odredbe.

Takođe, navodi se i da ta NVO očekuje da će Gradska uprava postupiti po mišljenju i preopruci Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, te da će nakon toga svim porodicama koje su iseljene iz kontejnerskih naselja na osnovu diskriminatornih odredbi nadoknaditi štetu i uputiti izvinjenje.

Beograd: Krivična prijava zbog napada na Rome

Centar za prava manjina apelovao na državne organe da spreče nasilje nad Romima i saopštio da je podneo krivičnu prijavu protiv organizatora protesta usmerenog protiv Roma u Zemun polju.

Centar za prava manjina pozvao je državne organe da hitno reaguju i spreče eskalaciju rasističkog nasilja nad građanima romske nacionalnosti u beogradskom naselju Zemun polje.

Romski medijski servis SrbijeCentar je saopštio danas da je podneo krivičnu prijavu za krivično delo izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti protiv organizatora i učesnika rasističkih protesta usmerenih protiv Roma u Zemun polju.

U Zemun polju je grupa građana organizovala višednevne proteste na ulicama uz različite rasističke povike i komentare, navodi Centar za prava manjina.

U saopštenju se navodi i da su zbog protesta i „nedostatka adekvatne reakcije državnih organa“, stanovnici Zemun polja romske nacionalnosti, uplašeni za svoju i bezbednost članova svojih porodica, pa se mnogi od njih boje da decu pošalju u školu.

Povodom događanja u Zemun polju olgasile su se i organizacije civilnog društva i zatražile su danas od nadležnih državnih organa, a posebno od gradskih i opštinskih vlasti da hitno reaguju, jer će, kako se navodi u saopštenju, u suprotnom snositi teret odgovornosti za nasilje.

„Sramota je da na dan Borbe protiv fašizma na delu teritorije grada Beograda stanovnici danima žive u strahu zbog fašističkih povika, koji se mogu čuti na protestima u Zemun polju“, navodi se u zajedničkom saopštenju više nevladinih organizacija.

Svaljivanje krivice za sva krivična dela koja se na određenoj teritoriji dešavaju na romsku populaciju je izuzetno opasno, jer se povlađuje stereotipima i kriminalizuje ugrožena populacija, navodi se u saopštenju.

Organizacije civilnog društva će povodom diskriminatornih i uvredljivih napisa u medijima podneti i žalbu Savetu za štampu protiv medija koji svojim neodgovornim pisanjem stvaraju klimu u kojoj je nasilje protiv Roma dozvoljeno, navodi se u saopštenju.

Saopštenje su potpisali Praksis, Centar za integraciju mladih, Svratište za decu – CIM, Kuća ljudskih prava i demokratije koju čine Komitet pravnika za ljudska prava – JUKOM, Udruženje onlajn novinara Srbije (UONS), Beogradski centar za ljudska prava, Građanske inicijative, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Centar za praktičnu politiku, Regionalni centar za manjine, Žene u crnom, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Centar za evroatlanske studije, Labris – organizacija za lezbejska ljudska prava i druge

INTERVJU – Bimbašić: Romi nisu ničija ikebana!

„Romi koji žive na Voždovcu nikako ne smeju opet dozvoliti prevarantima iz Demokratske stranke i LDP-a da ih prevare i kupe za šaku brašna i litar zejtina!“

Povodom predstojećih lokalnih izbora na Voždovcu,opštini u kojoj živi veliki broj Roma,razgovaramo sa Dragoslavom Bimbašićem,predsednikom Romske demokratske inicijative, NVO koja okuplja Rome širom Srbije.

Dragoslav BimbašićROMSKE NOVINE: Kakva je situacija u Srbiji i zemljama bivše SFRJ vezano za romsko pitanje?

Bimbašić: Naglašavam da u Srbiji živi između 400 i 500 hiljada Roma, koji imaju problem sa uključivanjem u društvene aktivnosti. Društveno stanje Roma se popravlja, ali 95 posto Roma je nezaposleno, 70 posto romske dece ne pohađa školu i 60 posto Roma nema zdravstveno osiguranje. Srbija, Crna Gora, Makedonija, Hrvatska i Kosovo napredni su što se tiče zaposlenja i zdravstvenog osiguranja Roma, ali tamo je lošija situacija po pitanju smeštaja. U Srbiji svake godine 250-300 Roma budu primljeni na fakultete, dok je taj broj u BiH samo san. U Makedoniji se svake godine 400 Roma upiše na fakultete. Nedždet Mustafa u Makedoniji, prvi je romski ministar u Evropi. Crna Gora takođe poboljšava uslove za Rome kroz proces evrointegracija.

ROMSKE NOVINE: Da li su Vam poznata iskustva ostalih evropskih zemalja u pogledu rešavanja položaja manjina?

Bimbašić: Određenih rezultata ima. Kao predstavnik romske nacionalne manjine, planiram studijske posete državama u okruženju. Na taj način ćemo pokušati preuzeti i kod nas primeniti pozitivna iskustva iz okruženja.

 Romi - VoždovacROMSKE NOVINE: Kada su u pitanju Romi, kakva je situacija u pogledu njihovog položaja u strukturama vlasti?

Bimbašić: Po mojim informacijama, Roma trenutno nema u strukturama vlasti. Imamo Srđana Šajna u parlamentu ali to je nedovoljno jer Roma ima,prema nekim procenama, više od pola miliona u Srbiji. U skupštinama opština širom Srbije nemamo nijednog Roma i to je sramotno.

ROMSKE NOVINE: Kako je po Vašem mišljenju najbolje delovati da se dođe do toga da Romi postanu svesni da jedino na taj način mogu uticati na promene u svom okruženju i na bolji položaj?

Bimbašić: Svest Roma nije dovoljno razvijena po svakom segmentu jer su decenijama bili na marginama svih dešavanja i nemaju svest o značaju ulaska u sistem. Nisu dovoljno upućeni u sistem države i kako on funkcioniše. Možda misle da to tako mora da bude ali veliki problem je i u tome što drugi misle da je Romima tako dobro,da oni to tako žele i da tako misle ali to jednostavno nije istina.
Kako promeniti svest? Treba ulagati što više u obrazovanje Roma. Moramo raditi na tome da stvorimo romsku elitu i da ona krene u pregovore o rešavanju problema Roma. S druge strane, kako promeniti svest kod običnog Roma? Jedino na taj način da se s njim stalno radi. Mora mu se ukazivati na posledice neobrazovanja i značaj učešća u političkom životu, i upućivati ga na prava i obaveze. Treba nam što više seminara,radionica i stručnih predavanja na tu temu s Romima.
Moje iskustvo govori u prilog tome da učešće u političkom životu daje mogućnosti da se može popraviti stanje romske populacije u Srbiji.

Romi u Beogradu - Đilasov kontejner

Đilasovo „konačno rešenje“ romskog problema u Beogradu

ROMSKE NOVINE: Kako se boriti protiv stigmi, diskriminacije i stereotipa o Romima u našem društvu?

Bimbašić: Stalno se priča o diskriminacji prema Romima. Priča se da ima diskriminacije, da nema diskriminacije, ali ona je uvek prisutna i nje uvek ima. Moja poruka svim ljudima je da nas prihvate, da nam daju samo malo poštovanja i ljubavi, a mi ćemo sve ostalo sami. Veliki problemi kod nas jesu siromaštvo i beda, tako da mnogi ljudi i ne razmišljaju o diskriminaciji, jer je svako zaokupljen svojim problemima i svako gleda na sebe. Kad sam ja u pitanju moram reći da sada ne osećam diskriminaciju iako stalno govorim da sam Rom i ne stidim se toga, a možda sam nekome dosadan zbog toga. Međutim, kada sam bio u prvom razredu osnovne škole i kad mi je neko drugo dete reklo “Ciganine” to me je vređalo i tada sam bio diskriminisan. Meni je tada bilo užasno.  Kada je u pitanju diskriminacija važno je i vaspitanje. Kod nas roditelji deci koja su malo nestašnija govore “ukrašće te Cigani”, pa kako onda neće biti diskriminacije, jer ljudi su navikli na takav govor.

ROMSKE NOVINE: Vaša poruka voždovačkim Romima vezana za predstojeće lokalne izbore na Voždovcu?

Bimbašić: Romi nisu ničija ikebana. Do nedavno su bili jeftina moneta za potkusurivanje lopovskoj Demokratskoj stranci i LDP-u ali to više neće biti moguće.Romi su najzad shvatili da su bili manipulisani i zloupotrebljeni prvenstveno od strane svojih tzv. predstavnika koji su trgovali romskim glasovima na svakim izborima u Srbiji. Romi koji žive na Voždovcu nikako ne smeju opet dozvoliti prevarantima iz Demokratske stranke i LDP-a da ih prevare i kupe za šaku brašna i litar zejtina uoči izbora, da bi nakon izbora Rome prisilno terali u koncentracione logore poput onog zloglasnog Đilasovog logora za Rome na Makišu. Pozivam sve voždovačke Rome da provere svoje biračko pravo u opštini,izađu na lokalne izbore na Voždovcu i glasaju prema svojoj savesti ali nikako za dokazane lopove i prevarante iz Demokratske stranke i LDP-a koji preko svojih, godinama unazad kupljenih i bogato plaćenih „predstavnika Roma“,trguju romskim glasovima.

Zemun: Rulja od 200 građana šetala uz povike „Ubij, zakolji, da Cigan ne postoji!“

Oko 200 razularenih građana beogradskog naselja Zemun polje izašlo je u nedelju, 3. novembra na ulice uz povike „Nećemo Cigane, nećemo šugu!“, „Cigani šugavi, izađite napolje!“, „Koljite Cigane!“ „Ubij, zakolji, da Cigan ne postoji!“, „Pobićemo vas!“, „Bežite iz Zemun polja!“, „Iselićemo Cigane!“...

Romi

Rasno motivisani nemiri traju od tada u i stanovnike ovog naselja romske nacionalnosti drže u strahu i strepnji, javio je Regionalni centar za prava manjina.  

„Iste noći, grupa mladića je nasrtala na Rome i Romkinje, vređajući ih na nacionalnoj osnovi i preteći nasiljem. Od tada, većina Roma iz ovog naselja izbegava da izlazi iz svojih stanova plašeći se za svoj život i svoju bezbednost, a mnogi su bili prinuđeni da napuste svoje domove i sklone se kod prijatelja i rođaka“, navodi Centar u saopštenju.

Eskalacija ovog rasističkog divljanja, dodaju, u direktnoj je vezi sa senzacionalističkim novinskim člankom objavljenim u Večernjim novostima 30. oktobra pod nazivom „Zemun polje: Šuga među osnovcima!“.

„U ovom tekstu se bez bilo kakvog ograđivanja prenosi izjava jednog od roditelja dece koji pohađaju OŠ „Ilija Birčanin“, a koji za pojavu šuge okrivljuje Rome koje su se tu doselili. Naglašavamo da je ovo već drugi primer neodgovornog novinarskog izveštavanja u protekle dve nedelje koji je u direktnoj vezi sa neposrednim rasističkim nasiljem. Podsećamo, nakon što je vest iz Grčke o plavookoj romskoj devojčici nekritički preuzeta u domaćim medijima, grupa skinheda je pokušala da oduzme dete svetlije puti od njenih roditelja pripadnika romske nacionalne manjine. Napominjemo da se ni u jednom slučaju nisu oglasila profesionalna novinarska udruženja, političke partije ili šira javnost“, upozorio je Centar.

S obzirom na višednevne incidente i svakodnevne pozive na linč jedne etničke grupe posebno zabrinjavanja postupanje nadležnih organa, pre svega policije, koja je bila prisutna tokom protesta na kome su se čuli pozivi na rasnu i nacionalnu mržnju i netrpeljivost, a koja, prema saznanjima Regionalnog centra, nije preduzela ništa da ih spreči.

„Istovremeno, prema rečima stanovnika naselja, predstavnica gradskih vlasti koja ih je posetila na njihov poziv ih je posavetovala da se zatvore u svoje kuće i „obrate pažnju na higijenu“. Smatramo da su predrasude duboko ukorenjene među onima koji bi prvi trebalo da reaguju protiv svih oblika rasizma i zaštite žrtava rasističkog nasilja. Zato pozivamo nadležne institucije da blagovremeno reaguju na najavljeni antiromski protest i spreče svako okupljanje koje može dovesti do daljeg progona romskog stanovništva u Zemun polju“, naveo je Centar u saopštenju.

POZIV ROMIMA VOŽDOVCA

Romski medijski servis poziva sve Rome koji žive na teritoriji opštine Voždovac da blagovremeno provere svoje biračko pravo odnosno da provere da li se nalaze na jedinstvenom biračkom spisku.

Koncentracioni logor na Makišu

Na predstojećim lokalnim izborima na opštini Voždovac Romi ne smeju biti opet moneta za potkusurivanje lopovskoj Demokratskoj stranci i zloglasnom Draganu Đilasu koji je postao poznat širom sveta zbog svoje patološke mržnje prema romskom narodu, proterivanja Roma iz Beograda i formiranja čudovišnog koncentracionog logora za Rome na Makišu.

Održan tradicionalni Krstovdanski turnir u malom fudbalu

Centar ‘Novi svet’ i ove godine organizovao je tradicionalni Krstovdanski turnir u malom fudbalu u Dečijem kulturnom centru ‘Majdan’ na Senjaku. Više od stotinu gledalaca i čak 17 prijavljenih ekipa obeležili su ovu uspešnu manifestaciju.

Krstovdanski turnir 2013.

Predsednik Centra ‘Novi svet’ g. Ilija Stojanović na otvaranju turnira izrazio je zadovoljstvo brojem prisutnih gledalaca i prijavljenih ekipa, posebno naglašavajući činjenicu da ovu manifestaciju odlikuje ‘multietničnost i saradnja srpskog i romskog naroda na svim poljima, pa i sportskom‘.

Centar NOVI SVET„Zahvaljujem se svima koji su došli, Dečijem kulturnom centru Majdan koji nam je i ove godine besplatno ustupio halu za održavanje tradicionalnog Krstovdanskog turnira u malom fudbalu. Takođe, zahvaljujem se Gradskoj opštini „Savski venac“, Kancelariji za mlade Gradske opštine „Savski venac“ i timu Centra „Novi svet“ koji je i ove godine uspešno organizovao ovu manifestaciju. Nadam se da ćemo se svi dobro zabaviti i da će sve proteći u sportskom duhu.“ – rekao je Stojanović.

Momci sa ČuburePobednik ovogodišnjeg turnira je ekipa koja je nastupila pod nazivom „Momci sa Čubure“, dok je pehar za prikazani fer-plej pripao ekipi Zelene ekološke partije – ZELENI.

KRSTOVDANSKI TURNIR U MALOM FUDBALU

Turnir u malom fudbalu koji svake godine počev od 2001. organizuje Centar ,,Novi Svet ,,

TURNIR plakat - POZIV

Ovaj tradicionalni turnir je svojevrsna prezentacija i afirmacija sporta i multietničkog duha omladine sa šire teritorije grada Beograda .

Centar ,,Novi Svet,, svake godine proširuje spisak učesnika na turniru i afirmiše raznolikost , povezuje etničke i nacionalne vrednosti i popularikše sport kao način življenja…

Ove godine turnir organizujemo na GO Savski Venac , u Dečjem Kulturnom Centru „Majdan“, na Senjaku – 28.09. 2013. godine sa početkom u 15.30 sati.

Sve utakmice na turniru biće prenošene u realnom vremenu putem stream tehnologije na internetu.
Time će gledanost utalmica na turniru biti uvećana i moguća širom sveta.

ONLAJN PRIJAVA EKIPE

www.novisvet.tk

Svoju ekipu možete prijaviti lično u prostorijama Centra NOVI SVET

MZ „Stefan Filipović“

Stevana Filipovića 28 a
Savski venac,Beograd
u vremenu od 10.00 do 15.00 časova

Конкурс за доделу ученичких стипендија за школску 2013/2014. годину

I УСЛОВИ ЗА ДОДЕЛУ УЧЕНИЧКИХ СТИПЕНДИЈА
Право на ученичку стипендију, у складу са законом, имају ученици средњих школа чији је оснивач Република
Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, који су први пут уписани у одређени разред у
текућој школској години, чије се школовање финансира из буџета Републике Србије, који имају
држављанство
Републике Србије, који стално постижу одличан успех у учењу и владању и чији родитељ или старатељ има
пребивалиште
на територији Републике Србије.
На конкурс за доделу ученичких стипендија могу се пријавити ученици I разреда средње школе који су у свим
разредима од V до VIII разреда основне школе постигли одличан општи успех (од 4,50 до 5), односно ученици од
II до IV разреда средње школе који су у свим претходно завршеним разредима средње школе постигли одличан
општи успех (од 4,50 до 5) и који су из владања имали оцену примерно (5).
Кандидати из осетљивих друштвених група
Кандидати из осетљивих друштвених група (материјално угрожене породице, деца без родитељског старања,
једнородитељске породице, ромска национална мањина, лица са инвалидитетом, лица с хроничним болестима,
лица чији су родитељи нестали или су киднаповани на територији Косова и Метохије и на територији република
бивше СФРЈ, избеглице и расељена лица, повратници по споразуму о реадмисији и депортовани ученици) имају
право да поднесу захтев да се
посебно рангирају
у оквиру наменски опредељеног броја, применом блажих
критеријума у складу са законом и правилником.
Кандидати из осетљивих друштвених група пријављују се на конкурс под условом да су ученици средњих
школа чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, који су први
пут уписани у одређени разред у текућој школској години, чије се школовање финансира из буџета Републике
Србије, који имају држављанство Републике Србије, који стално постижу најмање
врло добар успех у учењу
(3,50)
и чији родитељ или старатељ има пребивалиште на територији Републике Србије.
Број ученичких стипендија
утврђује се према расположивим средствима у буџету Републике Србије за
одговарајућу годину.
II ПОТРЕБНА ДОКУМЕНТА
Кандидат приликом пријављивања на конкурс подноси следећа документа, односно обрасце који су
наведени у Конкурсу и чине његов саставни део:
– ПРИЈАВУ (Образац бр. 1);
– УВЕРЕЊЕ о уписаном разреду и постигнутом успеху ученика у претходном школовању (Образац бр. 2);
– УВЕРЕЊЕ о просечном месечном приходу по члану породице ученика за период јануар–јун текуће године
(Образац бр. 4);
– два примерка од стране родитеља или старатеља ученика својеручно потписаног УГОВОРА о ученичкој
стипендији (Образац бр. 5);
– штампане податке са електронске личне карте или фотокопију старе важеће личне карте родитеља или
старатеља ученика.
Кандидат који је био
корисник ученичке стипендије
за школску 2012/2013. годину
подноси следећа доку
-
мента, односно обрасце који су наведени у Конкурсу и чине његов саставни део:
– ПРИЈАВУ (Образац бр. 1а) – садржи доказ о уписаном наредном разреду и постигнутом успеху у претходном
школовању;
– УВЕРЕЊЕ о просечном месечном приходу по члану породице ученика (Образац бр. 4);
– штампане податке са електронске личне карте или фотокопију старе важеће личне карте родитеља или
старатеља ученика.
Напред наведена документа, односно докази морају бити оверени од стране одговарајуће службе, и то:
– Образац бр. 2 и Образац бр. 1а – оверава средња школа у коју је ученик уписан;
– Образац бр. 4 – оверава надлежни орган у општини пребивалишта родитеља или старатеља ученика, а који
се издаје на основу приложене ИЗЈАВЕ о члановима породице (Образац бр. 3) и одговарајућих доказа о
оствареним приходима породице у назначеном периоду.
Кандидати из осетљивих друштвених група,
осим напред наведених докумената, подносе и документацију
којом доказују припадност осетљивој друштвеној групи, и то:
1. из материјално угрожене породице и деца без родитељског старања – потврду Центра за социјални рад да
су примаоци сталне социјалне помоћи (оверена фотокопија), за 2013. годину;
2. из једнородитељске породице – извод из матичне књиге умрлих за преминулог родитеља или извод из
матичне књиге рођених уколико је родитељ непознат;
3. из ромске националне мањине – потврду Националног савета ромске националне мањине, односно
Канцеларије за инклузију Рома;
4. лица са инвалидитетом и лица с хроничним болестима – потврду удружења инвалида или лекарско уверење
издато од надлежне комисије;
5. лица чији су родитељи нестали или су киднаповани на територији Косова и Метохије и на територији
република бивше СФРЈ – потврду одговарајућег удружења породица киднапованих и несталих лица;
6. избеглице и расељена лица – потврду о колективном смештају;
7. повратници по споразуму о реадмисији и депортовани ученици – потврду МУП-а.
Ученици кандидати који нису рођени у Републици Србији подносе и уверење о држављанству.
Поднета конкурсна документа се не враћају.
III РОК ЗА ПОДНОШЕЊЕ ДОКУМЕНАТА
Рок за пријављивање на конкурс је
од
1. до 30. септембра 2013. године.
Неблаговремена, непотпуна и поднета од неовлашћених лица достављена конкурсна документација неће
бити разматрана.
IV КРИТЕРИЈУМИ ЗА УТВРЂИВАЊЕ РЕДОСЛЕДА КАНДИДАТА
Редослед кандидата
за доделу ученичке стипендије утврђује се на основу:
1) успеха оствареног у претходном школовању, и то:
– општег успеха од V до VIII разреда основне школе – за ученике I разреда средње школе, односно општег
успеха из претходно завршених разреда средње школе – за ученике осталих разреда средње школе,
– уписаног разреда средње школе;
2) социјално-економског статуса породице.
Социјално-економски статус породице утврђује се на основу просека укупних месечних прихода по члану
породице ученика, за период јануар–јун текуће године.
Успех остварен у претходном школовању
исказује се бројем бодова, и то:
1) општи успех од V до VIII разреда основне школе, за ученике I разреда средње школе – исказује се бројем
бодова у висини општег успеха од V до VIII разреда основне школе (од 4,50 до 5,00 бодова);
2) општи успех из претходно завршених разреда средње школе, за ученике осталих разреда средње школе
– исказује се бројем бодова у висини општег успеха из претходно завршених разреда средње школе (од 4,50 до
5,00 бодова);
3) број бодова за разред средње школе у који је ученик уписан износи:
за I разред – 0,40 бодова,
– за
II разред – 0,50 бодова,
– за III разред – 0,60 бодова,
– за IV разред – 1,00 бод.
Социјално-економски статус породице
исказује се бројем бодова за просек укупних месечних прихода по
члану породице ученика за период јануар–јун текуће године, и то:
1) до 20 % просечне зараде без пореза и доприноса по запосленом у Републици Србији – 0,30 бодова;
2) од 20 % до 40 % просечне зараде без пореза и доприноса по запосленом у Републици Србији – 0,15 бодова;
3) више од 40 % просечне зараде без пореза и доприноса по запосленом у Републици Србији – 0 бодова.
Просечна зарада из става 1. овог члана рачуна се према подацима републичког органа управе надлежног за
послове статистике.
Кандидати се рангирају према укупном броју бодова оствареном по свим основама које се вреднују за доделу
ученичкe стипендије.
Рангирање се врши на основу достављене документације.
V ПОСТУПАК
Кандидат за добијање ученичке стипендије подноси
пријаву с потребном конкурсном документацијом
средњој школи у коју је уписан.
Средње школе од 1. до 5. октобра 2013. године, уз сачињен и оверен контролни списак пријављених канди
-
дата (на обрасцу који је саставни део Конкурса), достављају поднета конкурсна документа, зависно од свог
седишта, одговарајућој служби за спровођење конкурса, према упутству за спровођење конкурса.
Извод из утврђеног
предлога ранг
-
листе
кандидата
доставља се одговарајућим средњим школама у које су
уписани кандидати за добијање ученичке стипендије.
Сваки
кандидат
има
право приговора
на предлог ранг-листе у року од 8 дана од дана објављивања
одговарајућег извода из предлога ранг-листе на огласној табли или сајту средње школе у коју је уписан.
Кандидат подноси приговор Министарству просвете, науке и технолошког развоја – Комисији за ученичке и
студентске кредите и стипендије, преко школе у коју је уписан.
Приговор мора бити образложен, односно уз њега мора бити достављена одговарајућа документација. Приговор
који није образложен, односно уз који није достављена одговарајућа документација неће се разматрати.
Школа, у року од 3 дана од дана истека рока за подношење приговора, сачињава списак кандидата који су
поднели приговоре и доставља га с документацијом Комисији за ученичке и студентске кредите и стипендије.
Комисија за ученичке и студентске кредите и стипендије
разматра приговоре и утврђује
коначну ранг-листу
кандидата
, која се објављује на сајту Министарства просвете, науке и технолошког развоја или сајту средње
школе.
Министар просвете, науке и технолошког развоја, у року до 90 дана по истеку конкурсног рока, доноси
одлу
-
ку о додели ученичке стипендије за школску 2013/2014. годину
на основу коначне ранг-листе кандидата.
На основу одлуке министра о додели ученичке стипендије, ученик, односно родитељ или старатељ ученика
закључује
уговор о стипендији
с Министарством, којим се ближе уређују права и обавезе у вези с коришћењем
стипендије.
Стипендија се додељује без обавезе враћања.
Кориснику ученичке стипендије обуставља се исплата одобрене стипендије у случају нетачно приказаних
података, када истовремено прима стипендију, кредит или сличан облик давања по другом основу из буџета
Републике Србије, када изгуби право на финансирање школовања из буџета или напусти редовно
школовање.
Право на ученичку стипендију, у складу са законом, нема ученик који је право на ученичку стипендију оства
-
рио у складу са одлуком надлежног органа јединице локалне самоуправе или одлуком фонда, односно
фондације.
VI ИСПЛАТА СТИПЕНДИЈЕ
Ученику се одобрава исплата стипендије за време трајања редовне наставе у школи коју похађа.
За текућу школску годину стипендија се исплаћује ученику преко школе коју похађа, у
10 једнаких месечних
рата.
VII КОНКУРСНИ ОБРАСЦИ
Обрасци назначени у тачки II овог конкурса (заједно с упутствима о прибављању потребних докумената и
подношењу пријава на конкурс)
посебно су
штампани
у виду брошуре
УЧЕНИЧКИ КРЕДИТИ И СТИПЕНДИЈЕ
2013/2014.
Кандидат који је био корисник ученичке стипендије за школску 2012/2013. годину преко матичне школе добија
образац – ПРИЈАВА ЗА КОРИШЋЕЊЕ УЧЕНИЧКЕ СТИПЕНДИЈЕ (Образац 1а), којим пријављује своје учешће
на конкурсу за школску 2013/2014, уз подношење осталих докумената наведених у Конкурсу.
Ближе информације о доступности издања конкурсних образаца из наведене брошуре заинтересовани могу

добити у матичној школи, 15 дана пре почетка конкурса

Kонкурс за доделу ученичких кредита за школску 2013/2014. годину

I УСЛОВИ ЗА ДОДЕЛУ УЧЕНИЧКИХ КРЕДИТА
Право на ученички кредит, у складу са законом,
имају ученици средњих школа чији је оснивач
Република Србија, аутономна покрајина или јединица
локалне самоуправе, који су први пут уписани у
одређени разред у текућој школској години, чије се
школовање финансира из буџета Републике Србије,
који имају
држављанство
Републике Србије, који се
школују за образовни профил за дефицитарно
занимање, који нису поновили ниједан разред и чији
родитељ, односно старатељ има
пребивалиште
на
територији Републике Србије.
Дефицитарна занимања из става 1. ове тачке
Конкурса, за ученике од I до III разреда средње школе,
утврђена су у листи, односно прегледу дефицитарних
занимања, према подацима Националне службе за
запошљавање.
Кандидати из осетљивих друштвених група
Кандидати из осетљивих друштвених група
(материјално угрожене породице, деца без родитељског
старања, једнородитељске породице, ромска
национална мањина, лица са инвалидитетом, лица са
хроничним болестима, лица чији су родитељи нестали
или су киднаповани на територији Косова и Метохије и
на територији република бивше СФРЈ, избеглице и
расељена лица, повратници по споразуму о реадмисији
и депортовани ученици) имају право да поднесу захтев
да се
посебно рангирају
у оквиру наменски
опредељеног броја, под условима из става 1. ове
тачке Конкурса, а применом блажих критеријума, у складу са законом и правилником.
Број ученичких кредита
утврђује се према расположивим средствима у буџету Републике Србије за
одговарајућу годину.
II ПОТРЕБНА ДОКУМЕНТА
Кандидат приликом пријављивања на конкурс подноси следећа документа, односно обрасце који су
наведени у Конкурсу и чине његов саставни део:
– ПРИЈАВУ (Образац бр. 1);
– УВЕРЕЊЕ о уписаном разреду и постигнутом успеху ученика у претходним разредима (Образац бр. 2);
– закључен уговор о будућем запослењу с дефицитарним занимањем;
– два примерка од стране родитеља или старатеља ученика својеручно потписаног УГОВОРА о ученичком
кредиту (Образац бр. 5а);
– штампане податке са електронске личне карте или фотокопију старе важеће личне карте родитеља или
старатеља ученика.
Кандидат који је био
корисник ученичког кредита за школску 2012/2013.
годину подноси следећа документа,
односно обрасце који су наведени у Kонкурсу и чине његов саставни део:
– ПРИЈАВУ (Образац бр. 1а) – садржи доказ о уписаном наредном разреду и постигнутом успеху ученика;
– штампане податке са електронске личне карте или фотокопију старе важеће личне карте родитеља или
старатеља ученика.
Напред наведена документа, односно докази – Образац бр. 2 и Образац бр. 1а морају бити оверени од стране
средње школе у коју је ученик уписан.
Кандидати из осетљивих друштвених група,
осим напред наведених докумената, подносе и документацију
којом доказују припадност осетљивој друштвеној групи, и то:
1. из материјално угрожене породице и деца без родитељског старања – потврду Центра за социјални рад да
су примаоци сталне социјалне помоћи (оверена фотокопија), за 2013. годину;
2. из једнородитељске породице – извод из матичне књиге умрлих за преминулог родитеља или извод из
матичне књиге рођених уколико је родитељ непознат;
3. из ромске националне мањине – потврду Националног савета ромске националне мањине, односно
Канцеларије за инклузију Рома;
4. лица са инвалидитетом и лица са хроничним болестима – потврду удружења инвалида или лекарско
уверење издато од надлежне комисије;
5. лица чији су родитељи нестали или су киднаповани на територији Косова и Метохије и на територији
република бивше СФРЈ – потврду одговарајућег удружења породица киднапованих и несталих лица;
6. избеглице и расељена лица – потврду о колективном смештају;
7. повратници по споразуму о реадмисији и депортовани ученици – потврду МУП-а.
Ученици кандидати који нису рођени у Републици Србији подносе и уверење о држављанству.
Поднета конкурсна документа се не враћају.
III РОК ЗА ПОДНОШЕЊЕ ДОКУМЕНАТА
Рок за пријављивање на конкурс је
од
1. до 30. септембра 2013. године.
Неблаговремена, непотпуна и поднета од неовлашћених лица достављена конкурсна документација неће
бити разматрана.
IV КРИТЕРИЈУМИ ЗА УТВРЂИВАЊЕ РЕДОСЛЕДА КАНДИДАТА
Редослед кандидата
за доделу ученичког кредита утврђује се на основу успеха оствареног у претходном
школовању, и то:
1) општег успеха у VIII разреду основне школе – за ученике I разреда средње школе, односно општег успеха
из претходно завршених разреда средње школе – за ученике осталих разреда средње школе;
2) уписаног разреда средње школе;
3) закљученог уговора о будућем запослењу са дефицитарним занимањем.
Успех остварен у претходном школовању
исказује се бројем бодова, и то:
1) општи успех у VIII разреду основне школе – исказује се бројем бодова у висини општег успеха у VIII разреду
основне школе (од 2,00 до 5,00 бодова);
2) општи успех из претходно завршених разреда средње школе – исказује се бројем бодова у висини општег
успеха из претходно завршених разреда средње школе (од 2,00 до 5,00 бодова);
3) број бодова за разред средње школе у који је ученик уписан износи:
за I разред – 0,40 бодова,
– за
II разред – 0,50 бодова,
– за III разред – 0,60 бодова;
4) закључен уговор о будућем запослењу са дефицитарним занимањем – 1,00 бод.
Кандидати се рангирају према укупном броју бодова оствареним по свим основама које се вреднују за
добијање ученичког кредита.
Рангирање се врши на основу достављене документације.
V ПОСТУПАК
Кандидат за добијање ученичког кредита подноси
пријаву с потребном конкурсном документацијом
средњој школи у коју је уписан.
Средње школе од 1. до 5. октобра 2013. године, уз сачињен и оверен контролни списак пријављених
кандидата (на обрасцу који је саставни део Конкурса) достављају поднета конкурсна документа, зависно од свог
седишта, одговарајућој служби за спровођење конкурса, према упутству за спровођење конкурса.
Извод из утврђеног
предлога ранг
-
листе
кандидата
доставља се одговарајућим средњим школама у које су
уписани кандидати за добијање ученичког кредита.
Сваки
кандидат
има
право приговора
на предлог ранг-листе у року од 8 дана од дана објављивања
одговарајућег извода из предлога ранг-листе на огласној табли или сајту средње школе у коју је уписан.
Кандидат подноси приговор Министарству просвете, науке и технолошког развоја – Комисији за ученичке и
студентске кредите и стипендије, преко школе у коју је уписан.
Приговор мора бити образложен, односно уз њега мора бити достављена одговарајућа документација.
Приговор који није образложен, односно уз који није достављена одговарајућа документација неће се
разматрати.
Школа, у року од 3 дана од дана истека рока за подношење приговора, сачињава списак кандидата који су
поднели приговоре и доставља га с документацијом Комисији за ученичке и студентске кредите и стипендије.
Комисија за ученичке и студентске кредите и стипендије
разматра приговоре и утврђује
коначну ранг-листу
кандидата
, која се објављује на сајту Министарства просвете, науке и технолошког развоја или сајту средње
школе.
Министар просвете, науке и технолошког развоја, у року до 90 дана по истеку конкурсног рока, доноси
одлуку
о додели ученичког кредита
за школску 2013/2014. годину
на основу коначне ранг-листе кандидата.
На основу одлуке министра о додели ученичког кредита, родитељ или старатељ ученика закључује
уговор
о кредиту
са Министарством, којим се ближе уређују права и обавезе у вези с коришћењем и отплатом
кредита.
Корисника ученичког кредита који је у року од шест месеци, рачунајући од дана стицања сведочанства о
завршеној средњој школи за одговарајући образовни профил, засновао радни однос код послодавца са којим је
претходно закључио уговор о будућем запослењу по основу коришћења кредита и који је остао у радном односу
најмање половину времена за колико је примао кредит Министарство
ослобађа обавезе отплате кредита
.
Кориснику ученичког кредита обуставља се исплата одобреног кредита у случају нетачно приказаних података,
када истовремено прима стипендију, кредит или сличан облик давања по другом основу из буџета Републике
Србије, када изгуби право на финансирање школовања из буџета или напусти редовно школовање.
Право на ученички кредит, у складу са законом, нема ученик који је право на ученички кредит остварио у
складу са одлуком надлежног органа јединице локалне самоуправе или одлуком фонда, односно фондације.
VI ИСПЛАТА КРЕДИТА
Ученику се одобрава исплата кредита за време трајања редовне наставе у школи коју похађа.
За текућу школску годину кредит се исплаћује ученику преко школе коју похађа, у
10 једнаких месечних
рата.
VII КОНКУРСНИ ОБРАСЦИ
Обрасци назначени у тачки II овог конкурса (заједно с упутствима о прибављању потребних докумената и
подношењу пријава на конкурс)
посебно су
штампани
у виду брошуре
УЧЕНИЧКИ КРЕДИТИ И СТИПЕНДИЈЕ
2013/2014.
Кандидат који је био корисник ученичког кредита за школску 2012/2013. годину преко матичне школе добија
образац – ПРИЈАВА ЗА КОРИШЋЕЊЕ УЧЕНИЧКОГ КРЕДИТА (Образац 1а), којим пријављује своје учешће на
конкурсу за школску 2013/2014, уз подношење штампаних података са електронске личне карте или фотокопију
старе важеће личне карте родитеља или старатеља.
Ближе информације о доступности издања конкурсних образаца из наведене брошуре заинтересовани могу
добити у матичној школи, 15 дана пре почетка конкурса.

Beograd: Napadnuti Romi na Beer Fest-u !

U noći između Petka i Subote  na Beer Fest-u napadnuti su beogradski Romi S.K.  (21) i D.S. (20), inače  italijanski državljanin, od strane 7 mladića srpske nacionalnosti starosti od  20 do 22 godine.

Dok su mirno išli ka luna parku jedan od momaka iz grupe prišao im je i počeo da ih vređa nazivajući ih „Ciganima“. Nakon nekoliko metara praćenja i vređanja jedan od agresivnih mladića povukao je D.S.  za kosu i počeo da ga udara.

Bezuspešni pokušaji  S.K. da spase svog momka batina dodatno su razjarili preostale mladiće iz grupe koji su potom počeli da udaraju i S.K.  oborivši ih na zemlju.

Denis plucaSnimak grudnog koša povređenog D.S.

Dok su ih nasilnici šutirali,  posmatrači sa strane su vređali Rome i podržavali njihovo batinanje rečima  “ Udrite ih jer su sigurno došli ovde da kradu“.

Sve je to trajalo  dok nije došlo obezbeđenje i razdvojilo sukobljene. Nakon toga, grupa huligana je ostala na Beer Fest-u i nastavila sa vređanjem dok su povređeni Romi išli ka hitnoj pomoći.

Hitna pomoć nije htela da pregleda povređene Rome iako su imali vidljive povrede – D.S.  je imao posečenu usnu, otoke po licu, leđima i glavi a S.K.  posečenu usnu i vidljive povrede po glavi. Nakon toga povređeni Romi otišli su kući i tek ujutru posetili Urgentni centar gde je policija odbila da im uzme izjave !

Nakon čitavog dana provedenog u Urgentnom centru, zdravstveno stanje im nije dozvolilo da odu u policiju i prijave  slučaj. Tek u Nedelju su uspeli da odu u policijsku stanicu na Novom Beogradu gde su dali izjave povodom ovog incidenta.

Šajn: Svaki huligan ima svoje ime i prezime

Predsednik Romske partije Srđan Šajn je, povodom nasilja koje su počinila dvojica maloletnika u Subotici, pozvao državu da odlučno reaguje jer je to najbolji način da se ne naruši skladan život različitih nacionalnih zajednica u celoj Srbiji.

„Saosećamo bol s licima koja su poslednjih dana bile žrtve napada huligana u Subotici. Svaki huligan, svaki učinilac krivičnog dela ima svoje jasno ime i prezime i u skladu s tim mora da bude adekvatno kažnjen“, naveo je Šajn u saopštenju.On je istakao da se Romska partija zalaže za nultu toleranciju za krivična dela krađe.

„Spremni smo da podržimo i podnesemo inicijativu da se još jednom pooštre zakoni Srbije i da svaki građanin bez obzira na vrednost ukradenih predmeta bude izveden pred lice pravde. Naročito je ovo bitno kako se ne bi dozvolilo da sitne krađe budu uzrok sukoba među različitim nacionalnim zajednicama“, naveo je Šajn, koji je i poslanik u Skupštini Srbije.

Ombudsman: Ugroženo informisanje na manjinskim jezicima

Zamenica vojvođanskog ombudsmana za zaštitu prava nacionalnih manjina Eva Vukašinović izjavila je 2. avgusta da je zbog teške finansijske situacije u Radio televiziji Vojvodine (RTV) ugrožen rad redakcija koje informišu na jezicima nacionalnih manjina. Još uvek nije poznato kako će tačno biti regulisan rad medija na jezicima manjina budući da nije objavljena konačna verzija nacrta zakona o javnom informisanju, iako je javna rasprava zavšena pre četiri meseca. Takođe, najavljeno je da će sledeće nedelje biti predstavljen nacrt zakona o elektronskim medijima.

Eva Vukašinović je u razgovoru sa predstavnicima manjinskih redakcija RTV navela da je Srbija ratifikacijom Okvirne konvenciju za zaštitu nacionalnih manjina i Evropske povelje o regionalnim i manjinskim jezicima preuzela niz obaveza u oblasti informisanja.

Ona je kazala da, ukoliko bi se ukinulo informisanje na jezicima nacionalnih manjina ili se svelo na manju meru, ta činjenica morala biti uvrštena u predstojeće izveštaje Komitetu ministara Saveta Evrope, što bi, prema njenim rečima, imalo negativne posledice.

„Potrebno je da svi relevantni politički faktori u zemlji što pre pronađu održiv model finansiranja i funkcionisanja RTV-a, jer se na evropskom putu Srbije neće tolerisati neizvršavanje međunarodnim ugovorima preuzetih obaveza“, rekla je Eva Vukašinović.

Zamenica ombudsmana je podsetila da je i Ustavom Srbije propisano da se dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može smanjivati.

„Ugrožavanjem informisanja na jezicima nacionalnih manjina ne samo da se neće izvršiti preuzete obaveze iz navedenih međunarodnih dokumenata, već će se kršiti i Ustav Srbije“, dodala je ona.

Pomoćnik glavnog i odgovornog urednika RTV Atila Marton istakao je da su neke od najvećih problema manjinskih redakcija neodgovarajuća starosna struktura zaposlenih, politički pritisci, ali i pogrešno shvaćena uloga manjinskih medija zasnovana na shvatanju da oni služe isključivo za očuvanje kulturne tradicije nacionalnih zajednica.

Poverenica osudila incidente u niškom romskom naselju

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić osudila je incidente koji su se dogodili prethodnih dana u Nišu, istakavši da se u Srbiji moraju poštovati prava svih građana, tako da se svaki pojedinac i društvena grupa osećaju sigurno i bezbedno, bez obzira na nacionalnu pripadnost, etničko poreklo ili bilo koje drugo lično svojstvo.

Ona je u saopštenju, povodom tuče u školskom dvorištu u kojoj je jedna osoba zadobila prelom ruke, i incidenta u niškom romskom naselju “Beograd Mala“, gde je grupa mladića na nacionalnoj osnovi vređala Rome i pucala iz vatrenog oružja, izrazila očekivanje da nadležni državni organi utvrde povezanost slučajeva i otkriju i privedu pravdi sve počinioce tih dela.
“Ovakvi slučajevi su ozbiljna pretnja stvaranju otvorenog, tolerantnog i demokratskog društva, te je zato neophodno svim raspoloživim sredstvima stati na put nacionalno i rasno motivisanim sukobima“, navedeno je u saopštenju.
Pojedini mediji preneli su da je pre dve večeri u niškom romskom naselju „Beograd Mala“ jedna osoba povređena, a jedno vozilo oštećeno kada je upalo sedam-osam automobila iz kojih je ispaljeno nekoliko metaka u vazduh.
Kako su preneli mediji, incident se vezuje za tuču koja se dogodila 28. jula, na terenu jedne škole kada je grupa Roma sa lancima i motkama napala mladiće koji su igrali fudbal.
Policijska uprava u Nišu saopštila je ranije da je 28.jula, oko 23 sata na fudbalskom igralištu u blizini škole „Nikola Tesla“ u Nišu, narušen javni red i mir svađom i tučom u kojoj je učestvovalo jedanaest osoba, četiri punoletne i sedam maloletnih.
Kako je navedeno, u tuči je teške telesne povrede zadobio Tomislav S. (38) i jedna maloletna osoba, a jedna, takođe, maloletna osoba zadobila je lake telesne povrede.
Protiv svih učesnika u tuči policija je podnela krivične prijave u redovnom postupku zbog osnova sumnje da su izvršili krivično delo učestvovanje u tuči.
Savet za unapređenje položaja i sprovođenje Dekade Roma pozvao je danas sve državne organe da reaguju u skladu sa zakonom i ispituju sve elemente, kako se navodi u saopštenju, postojnja krivičnog dela zločin iz mržnje povodom, kako tvrde, napada na romsko naselje u Nišu.

DISKRIMINACIJA: Umesto Romima, dali Dereti, B 92 i UNS-u 3 miliona iz budžeta !

Канцеларија за људска и мањинска праваKancelarija za ljudska i manjinska prava Vlade Republike Srbije na konkursu za projekte na unapredjenju i zaštiti ljudskih prava u Srbiji pod nazivom ‘Borba protiv diskriminacije i unapredjenje polozaja osetljivih kategorija stanovništva’ donela je sumnjivu odluku da po 1.000.000 dinara dodeli Miljenku Dereti, poslaniku LDP-a u srbijanskom parlamentu i predsedniku NVO ‘Gradjanske inicijative‘, zloglasnoj privatnoj medijskoj firmi ‘B 92‘ i Udruženju novinara Srbije (UNS) na ime projekata kojima je previdjena ‘briga’ o srbijanskim Romima i Romkinjama !

Ova u najmanju ruku sramotna odluka neimenovane komisije Kancelarije za ljudska i manjinska prava uzburkala je redove mnogobrojnih romskih organizacija koje su opravdano negodovale zbog evidentno pristrasne i diskriminatorske komisije koja je ignorisala sve romske organizacije koje su blagovremeno konkurisale na ovom konkursu i koje su odbijene u korist medijskih i drugih agencija koje nikakve veze nemaju sa romskom populacijom u Srbiji i problematikom kojom se konkurs bavi.

Pored romskih masovne proteste najavljuju i druge organizacije koje su neopravdano odbijene a koje brinu o invalidima i bolesnoj deci Srbije,koje su isto neosnovano odbijene zbog stava neimenovane komisije da prednost imaju projekti kompromitovanih novinara iz UNS-a i B 92 umesto organizacije koje se decenijama bave problematikom na koju se konkurs odnosi.

Ovakav diskriminatorski stav pojedinih vladinih institucija prema Romima u Srbiji postaje alarmantan i iziskuje organizovanu pravovremenu reakciju svih romskih organizacija Srbije.

IZVOR: www.onlinereporter.webnode.com

Obaveštenje Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine Srbije

Postovani,

Predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine Srbije prof. Vitomir Mihajlovic danas je prisustvovao sastanku sa direktorom Direktorata za unutrasnje poslove g-din Stefano Manservisi,  predstavnicima Vlade RS, MUP-a, Ministarstvo rada i socijalne politike, timom za smanjenje siromastva , Kancelarija za ljudks ai manjinska prava, Kancelarija za evropske integracije.

Razlog sastanka je problem vezan za povecan broj  trazioca azila pripadnika romske nacionalne zajednice u zemljama EU i definisanje aktivnosti za smanjenje trazioca azila.
Obaveza drzave Srbije je da iznadje adekvatne mehanizme u smislu sprovodjenja kratkorocnih i dugorocnih  mera za sprecavanje odlazaka pripadnika romske zajednice u zemljama EU.

 U tom smislu previdjenje su i mere sankcionisanja prema traziocima azila u zemljama EU, poostravanja kontrole na granicama kao i preopruke zemljama EU da ne odobravaju molbe za podnosioce zahteva.

Predlog predsednika NSRNMS koji je i usvojen u vidu kratkorocnih mera je humanitarna pomoc u vidu higijenskih paketa, ogreva  kao i pomoc pri ostvarivanju prava na MOP, …

Dugorocne mere su sistemske mere i usmerene su na poboljsanje obrazovnog statusa, prekvalifikacije i dokvalifikacije, povecanja stepena zaposljivosti, resavanja problema stanovanja, infrastrukture u romskim naseljima, itd.

Nacionalni savet romske nacionalne manjine direktno se ukljucuje u resavanje ovog problema i daje svoj doprinos.  S tim u vezi , neophodno je formirati bazu podataka sa spiskom socijalno ugozenih romskih porodica -  potencijalnih kandidata trazioca azila u zemljama EU.

Potrebno je da  dostavite spiskove sa vaseg regiona-grada – opstine  koji predstavljate kako bi ugozeni pripadnici romske nacionalne zajednice bili obuhvaceni ovom akcijom.

Srdacan pozdrav,

Dragan Vasiljkovic

Mađarski dnevnik Rome uporedio sa životinjama

Zbog vređanja Roma mađarski dnevnik „Mađar hirlap“ kažnjen je sa 850 evra. Pisac inkrimisane kolumne, inače jedan od osnivača vladajuće partije Fides, koristio je u svom tekstu govor mržnje, saopštio mađarski Medijski savet.

Novinar i prijatelj mađarskog premijera Rome uporedio sa životinjama

Kazna od 850 evra je određena jer je autor kolumne Žolt Bajer, jedan od osnivača vladajuće partije Fides i lični prijatelj premijera Viktora Orbana, prekršio novinarska pravila koja zabranjuju govor mržnje i diskriminatorski sadržaj.

Pišući o tuči u jednom baru tokom proslave Nove godine, u kojoj je nekoliko ljudi povređeno, a pojedini napadači identifikovani kao Romi, Bajer je napisao da su „Romi kao životinje i da se ponašaju kao životinje“.

„Veliki broj Roma nisu sposobni da koegzistiraju. Oni nisu sposobni da žive među ljudima“, napisao je tada Bajer u listu bliskom konzervativnoj Vladi.

Bajer je i ranije davao slične komentare na račun romske manjine, a izuzetno uvredljive izjave upućivao je i na račun Jevreja, pa se list Mađar hirlap više puta našao na meti veoma oštrih kritika jer dozvoljava takav sadržaj kako u svom štampanom izdanju, tako i na vebsajtu.

Romi čine sedam odsto od ukupno 10 miliona stanovnika Mađarske.

HUMANITARNI TURNIR U MALOM FUDBALU

TURNIR PLAKAT PNG
Centar NOVI SVET organizuje humanitarni turnir u malom fudbalu u trajanju od 20-28 Jula 2013.godine.
Trećina prikupljenih sredstava od kotizacije ekipa koje će učestvovati na turniru upotrebiće se u humanitarne svrhe, trećina sredstava biće isplaćena pobedniku turnira a trećina će biti usmerena na podmirivanje troškova organizacije turnira.
Sistem takmičenja – mali fudbal:
– Ekipe će biti podeljene u grupe.
– U prvom delu, po grupama, turnir se igra po Liga sistemu.
– U nastavku, borbu nastavljaju po 2 najbolje plasirane ekipe iz svake grupe, sistemom eliminacije.
– Utakmice se odigravaju po bod sistemu, 2 X 20min.
– Igrača na terenu 5 + 1.
– Maksimalan broj igrača po ekipi 12.
– Za pravdu na terenu zadužene su profesionalne sudije malog fudbala
KOTIZACIJA PO EKIPI – 6.000 DINARA
Sve dodatne informacije na telefone:
061 1 34 33 67
064 19 91 813
069 66 88 67
Sve utakmice na turniru biće prenošene u realnom vremenu putem stream tehnologije na internetu.
Time će gledanost utalmica na turniru biti uvećana i moguća širom sveta.
ONLAJN PRIJAVA EKIPE
Svoju ekipu možete prijaviti lično u prostorijama Centra NOVI SVET
MZ „Stefan Filipović“
Stevana Filipovića 28 a
Savski venac,Beograd
u vremenu od 10.00 do 15.00 časova
ili putem uplate na račun i onlajn prijave na našem sajtu.
NAPOMENA: Pre popunjavanja onlajn formulara neophodno je uplatiti kotizaciju na račun Centra NOVI SVET:
205 – 59003 – 07 Komercijalna banka
Nakon uplate kotizacije na račun organizatora turnira Centra NOVI SVET, neophodno je popuniti formular koji se nalazi na sajtu Centra NOVI SVET.

www.novisvet.tk

https://www.facebook.com/events/154519124736147/

Rumunija: Predsednik Rumunije opet verbalno napao Rome

25.01.2012 Румыния Траян Бэсеску президент Румынии

Румунски председник Трајану Бесеску познат је по доста оригиналним представама о границама дозвољеног за јавно лице. Његове неопрезне изјаве често су узроковале скандале и оптужбе за расизам и женомржњу. Међутим не може се негирати, да се сличне изјаве допадају одређеном делу његових румунских бирача.

У говору на конгресу жена, које се баве бизнисом, председник Румуније изнео је незадовољство у вези тенденције промене етничког састава земље, и са жаљењем рекао да „Циганске жене могу да рађају по петоро деце, а Румунке – не“. Трајан Бесеску је позвао жене, да мање времена троше на каријеру и да рађају више деце. „На крају крајева то је патриотски чин!“, – изјавио је председник са конгреске говорнице.

Надаље је додао, да уколико се наставе данашње демографске тенденције, становништво Румуније смањиће се до 2030. године до 15 милиона људи. Председник је констатовао, да наставак данашње ситуације води ка „радикалној измени састава становништва, јер је код нас веома плодна циганска мањина“. Организације за заштиту права реаговале су одмах. Некомерцијалне организације су упутиле отворено писмо председнику са захтевом јавног извињења. Заштитници права жена и националних мањина оптужују Трајана Бесескуа за дискриминацију жена, Roma, као и за женомржњу и ксенофобију у његовим изјавама. Око двадесет активисткиња феминистичких покрета одржале су демострацију испред председничке палате са паролом „дете – избор, а не обавеза“.

Неколико организација су захтевале од државног Савета за борбу против дискриминације да дају правну оцену изавама председника. Упркос томе, што Савет има доста широка овлашћења, румунском председнику ништа не прети. Устав му пружа апсолутни имунитет, и искључује чак теоретску могућност да се он примора на извињење или плаћање казне за изјаве, које су оцењене као ксенофобија.

Потребно је нагласити, да је Трајан Бесеску већ више пута био у самом средишту сличних скандала, али они нису утицали на његов рејтинг и нису проузроковале неке значајније протесте. По свему судећи, румунско друштво више брине економска ситуација у земљи, него политичка некоректност председника.

“OTELO – ZLOČIN I PREDRASUDA”

- prezentacija radionice inkluzivnog pozorišta – CZKD | 27. jun 2013. | 18h

Zadovoljstvo nam je da Vas obavestimo, da će još jedna u nizu javnih prezentacija pozorišnih radionica umetničke podrške, u organizaciji udruženja Compagnie Arti-Zanat’ i Međunarodne mreže pomoći (IAN), biti održana povodom Međunarodnog dana podrške žrtvama torture,

u četvrtak, 27. juna u CZKD-u u 18:ooh

O RADIONICI

Koristeći kao dramsku bazu priču o Otelu, bavićemo se problemom predrasuda o drugima koje su uzrok različitih vrsta diskriminacije i netrpeljivosti prema svemu onome što je drugačije od nas samih. Ovaj problem tretiran je kroz neposredna iskustva tri različite ranjive grupe i kao učesnike radionice ujedinjuje članove tri beogradska udruženja ranjivih populacija, koja aktivno rade na inkluziji, poboljšaju statusa i kvaliteta života svojih korisnika: Udruženje korisnika psihijatrijskih usluga Duša, Udruženje Roma Novi Svet i AS Centar za osnaživanje osoba koje žive sa HIV-om i AIDS-om. - Rišar Grolo, autor radionice

Prezentaciji će uslediti razgovor sa publikom, tokom kojeg će učesnici govoriti o iskustvu rada u radionicama umetničke podrške, te publici približiti probleme iz domena kršenja ljudskih prava sa kojima se susreću u svakodnevnom životu.

Projekat je realizovan u okviru događaja kojima Međunarodna mreža pomoći - IAN ( www.ian.org.rs) obeležava 26. jun, Međunarodni dan podrške žrtvama torture, uz svesrdnu saradnju Centra za kulturnu dekontaminaciju CZKD ( www.czkd.org) i uz podršku Fonda Roberto Cimetta.

Značaj inkluzivnog pozorišta za psihijatrijske korisnike

“Dosadašnje radionice Rišara Groloa i prezentacije istih, dovele su do toga da je publika prihvatila da se pred njima nalazi pozorišni komad u kome mentalni invaliditet prestaje da bude ključni element percepcije. Mi smo kroz radionice učili da kreativno razmišljamo, sami odlučujemo i slobodno izražavamo svoje stavove i ideje. Bavljenjem umetnošću, psihijatrijskim korisnicima se pruža i psihosocijalna podrška u prihvatanju sopstvenog identiteta i lakšeg suočavanja sa bolešću. Ove aktivnosti inkluzivnog pozorišta skreću pažnju javnosti i povećavaju vidljivost tema i problema sa kojima se susreće ova ranjiva grupa ljudi u svakodnevnom životu. Ovo je veoma važno za sredinu kakva je Srbija, gde je stigma prema psihijatrijskim korisnicima još uvek veoma jaka. “

- Vesna Avramović, predsednica Udruženja korisnika psihijatrijskih usluga Duša

PRESS kontakt: Iva Plemić Divjak 063/8302-301  ivaplemic@gmail.com

DOSADAŠNJE RADIONICE udruženja Compagnie Arti-Zanat’:

“Uz Hamleta” 24.6.2011. povodom Medjunarodnog dana podrške žrtvama torture u

CZKD-u, te 19.9.2011. u okviru programa « BITEF Polifonija » Beogradskog

Medjunarodnog pozorišnog festivala BITEF.

“Gde je duši telo ?” 27.6.2012. u CZKD-u, povodom Medjunarodnog dana podrške žrtvama torture i 06.11.2012. u Pozorištu zajednice na Novom Beogradu.

“Galeb ili o ljubavi”, 26.6.2012. u CZKD-u, povodom Medjunarodnog dana podrške žrtvama torture.

Udruženje Compagnie Arti-Zanat’ deluje u Francuskoj i Srbiji, a osnovali su ga glumac Richard Grolleau i menadžer u kulturi Jana Diklić, sa željom da umetničku praksu podele sa marginalizovanim i ranjivim populacijama kojima je umetnost najčešće teško dostupna. Arti-Zanat’ organizuje radionice umetničke podrške u veri da kreativni rad može da proširi lične mogućnosti i otvori nove perspektive. Ograničeni broj učesnika omogućava individualni rad koji se razvija u stalnom dijalogu izmedju umetničkog predloška i intimne sfere učesnika. Cilj ovog procesa je izgradnja odgovarajućeg simboličkog prostora u kome svako može da se “pokrene” kroz stvaralački čin.

 www.arti-zanat-compagnie.net

Rišar Grolo (Richard Grolleau), francuski glumac, autor i voditelj radionica umetničke podrške i suosnivač udruženja Compagnie Arti-Zanat’. Pohadjao je školu glume Pjer Deboš (Pierre Debauche) u Parizu od 1991. do 1994. godine i od tada saradjuje sa brojnim rediteljima u okviru nezavisnih pozorišnih trupa. Godine 2008. pohadjao je školu za terapiju umetnošću INECAT u Parizu i vodi radionice umetničke podrške sa ranjivim populacijama u Francuskoj i u Srbiji.

Video materijali sa dosadašnjih javnih prezentacija radionica:

Snimak radionice “Gde je duši telo?” i razgovora nakon radionice

(svedocenja ucesnika koji govore o svom dozivljaju rada sa Richarom Groloom)  http://www.youtube.com/watch?v=Ne3rFAPKdiI

Rišar Grolo govori o procesu rada, nakon prezentacije u CZKD-u  http://www.youtube.com/watch?v=WJvzZ-A5vT8

PRESS kontakt: Iva Plemić Divjak 063/8302-301  ivaplemic@gmail.com

O UČESNICIMA RADIONICE:

Udruženje Duša okuplja osobe s mentalnim poremećajima, članove njihovih porodica i sve pojedince zainteresovane za oblast mentalnog zdravlja, organizovane u udruženje sa ciljem da poboljšaju status, uslove lečenja i kvalitet života korisnika psihijatrijskih usluga. Udruženje organizuje redovne sastanke korisnika, učestvuje u obrazovnim programima, i u poslednje vreme – nakon susreta sa Rišarom Groloom proširilo je aktivnosti na organizaciju pozorišnih i drugih umetničkih radionica za svoje članove.

Intervju Pobedio sam autostigmu, Dragana Jugovića, jednog od osnivača Duše

VREME, 30. maj 2013. –  http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1117302

AS Centar je formiran i rukovođen od strane mladih osoba koje imaju HIV i mladih zdravih osoba. Misija AS Centra je osnaživanje mladih osoba koje žive sa HIV-om i AIDS-om kroz promovisanje zdravih stilova života i zaštitu osnovnih ljudskih prava u skladu sa srpskim, evropskim i međunarodnim zakonodavstvom, kroz participativno, naučno i stručno istraživanje prava i položaja osoba koje imaju HIV infekciju ili AIDS, obrazovanje javnosti, stručnjaka, roditelja i mladih, razvijanje svesti o ljudskim pravima i ostvarivanje programa u posebnim oblastima o zaštiti prava osoba koje imaju HIV u Srbiji. As Centar je pokretač Inicijative za uspostavljanje Nacionalnog dana osoba koje imaju HIV u Srbiji.

 www.aids-support.com

Centar Novi svet obavlja jedinstvenu ulogu informisanja romske populacije u Srbiji i regionu putem aktivnosti Romskog medijskog servisa i medija u njegovom sastavu. Mediji čiji je suosnivač Centar Novi svet imaju izuzetno važnu ulogu u informisanju romske populacije u Srbiji i regionu a Romski radio Novi svet je najslušanija romska radio stanica u regionu.

Novi Svet je vodeća romska nevladina organizacija u Srbiji, koja širok spektar svojih aktivnosti usmerava na područja humanitarnog rada, održavanje edukativnih seminara, osposobljavanje romskih kadrova za obavljanje različitih delatnosti, informisanje romske populacije, ekološke akcije uređenja i održavanja neformalnih romskih naselja, održavanje sportskih manifestacija i ostalih sadržaja od opšteg značaja.

www.novisvet.tk

Vranje: Na konkursu za Rome nije prošao nijedan Rom!

Просто је немогуће да на конкурсу расписаном само за Роме ниједан Ром није прошао. Па зашто су расписивали конкурс ако нису имали пара за његову реализацију – чуди се Небојша Силистаревић

На конкурсу расписаном само за Роме ниједан Ром није прошао: СилистаревићНа конкурсу расписаном само за Роме ниједан Ром није прошао

Група од најмање 17 Рома из Пчињског округа, који су код НСЗ (Националне службе за запошљавање, филијала у Врању) конкурисали за подстицајна средства за самозапошљавање, отворено је у јавности проговорила о великим проблемима и, како сматрају, неправилностима на које су том приликом наишли. Све у свему, иако је држава Србија регуларно расписала конкурс за самозапошљавање који се односи искључиво на Роме,  ни један Ром са овог подручја није добио ни један једини динар.

- Просто је немогуће да на конкурсу расписаном само за Роме ниједан Ром није прошао. Па зашто су расписивали конкурс ако нису имали пара за његову реализацију – чуди се Небојша Силистаревић, један од људи који се сматрају оштећеним оваквим развојем ситуације.

ПОЗИТИВНА ДИСКРИМИНАЦИЈА

Овај ранији градски већник из редова ДС-а проговорио је на конференцији за новинаре у уторак, сматрајући да су Роми овом приликом очигледно дискриминисани. Са своје стране, у НСЗ сматрају да је читава прича изведена по закону, и да кривица, ако је има, лежи на самим Ромима.

- Све је чисто, и могу чиста образа да покажем све документе. Чак, постоји и позитивна дискриминација Рома, па и у овом случају – јасан је директор врањске НСЗ Зоран Антић.

Читава прича је почела још у марту, када је Министарствоо за рад расписало конкурс за самозапошљавање преко НСЗ. Ко испуни низ услова, од државе добија 160.000 динара да осмисли свој самостални посао. Услови су класични – кандидат мора бити незапсолен, мора проћи едукацију, мора имати бизнис план, а бодује се дужина чекања на посао, породично стање, квалитет идеје… Овај конкурс важио је за све грађане који желе да на њему учествују. Нешто касније, исто Министарство расписало је исти конкурс, али овога пута он је важио само за припаднике ромске националне заједнице, па је због тога и симболично почео да важи 8. априла, Светског дана Рома. И, што је најважније, трајао је до 31. маја. Но, када су овдашњи Роми кренули да предају пројекте, речено им је да је конкурс затворен 26. априла, те да више пара за те намене нема. У чему је проблем?

- И сад, зашто је тај конкурс уопште постојао? Ако је рок био до 31. маја, како је НСЗ одлучила да га скрати, и да све паре, и за општи и за ромски конкурс, додели само онима који су се јавили на први – питао је Силистаревић на конференцији за новинаре коју су Роми организовали како би свој проблем изнели и у јавнност.

Ја сам им лично тражио да напишу петицију: АнтићЈа сам им лично тражио да напишу петицију: АнтићОву датумску недоумицу отклања директор Антић, који каже да је 26. априла истекао рок за пријављивање по првом, општем конккурсу.

- Јесу постојала два конкурса, али ми смо добили једну јединствену квоту новца. Дакле, овде је стигло укупно 3,2 мииона динара за оба конкурса, за читав Пчињски округ, и није бло напомене да се тај новац односи на ромски конкурс посебно. Зато смо направили јединствену ранг листу и по њој поделили тај скромни новац. До тада се на конкурс пријавило 200 људи, а 180 је остало без средстава, па се нико није бунио – објашњава Антић.

Према његовим речима, када се одлучивало о кандидатима који су се јавили на први конкурс, није било ни једног захтева од стране Рома.

- Имали су време од 8. до 26. априла да конкуришу, али су чекали да виде како ће проћи са другим пројектима, па су се онда јавили код нас. Дошао је конкурс, али не и специјаллна финансијска квота само за њих. Проблем је што нису конкурисали док је било пара. Морали су бити свесни да они као Роми добијају три бода више од осталих, и ништа више. Па ја сам им лично тражио да напишу петицију, да бих у Београду могао да тражим паре за њих!  А овамо сам ја испао крив – каже Антић.

О каквом другом пројекту је овде реч? Према речима Небојше Силистаревића,  група од 30 Рома учествовала је у пројекту Бизнис инкубатор центра, који се налази у просторијама „Јумка“, а њих 18 се квалификовало за подстицајна средства. Реч је о пројекту „Подршка развоју предузетништва у ромској популацији“,  који се спроводи уз учешће ЕУ ПРОГРЕС-а, а који предвиђа да свако онај ко прође одређене едукације и има добру идеју добије помоћ у опреми и машинама вредну од 2.000 до 5.000 евра.

- Све је то тачно, али какве везе то има са конкурсом НСЗ?  То је за неке од нас била животна шанса, нарочито за нас жене. Да, БИЦ нам је обезбедио опрему, али су средства била неопходна да се од фризерског салона направи прави салон лепоте. Сада је све то пало у воду. Осећам да ми је одузета та шанса – рекла је Фара Ајетовић.

Драгица Михајловић пак има радњу за етно ткање. Од БИЦ-а је добила простор и машине, али су јој неопходна средства за репроматеријал.

- Како да покренем посао? Џаба машине када немам материјал за тај први моменат. После ће све, надам се, да иде лакше – каже она.

Beograd: Saradnja Roma i Jevreja

ROMI I JEVREJICentar ‘Novi svet’ i ‘Haver Srbije’ organizuju radionicu u okviru projekta ,,Podrska stvaranju privredne,kulturne i političke elite romske populacije“, u galeriji Jevrejske opštine Beograd u ulici Kralja Petra  71 a  II sprat u Subotu 8.6.2013. od 17.00 sati.
Progam je veoma interaktivan i cilj je jednostavan: upoznavanje, razmena kulture,običaja i druženje.
Radionica će trajati od 17.00 – 19.00 sati.
Koktel i druženje od 19.00 – 21.00  uz romsku i jevrejsku muziku.

Uvodi se romski jezik za osnovce

U 70 osnovnih škola u Srbiji uvodi se romski jezik sa elementima nacionalne kulture. Predmet se uvodi od nove školske godine, a za početak su odabrane škole u opštinama gde živi najveći broj Roma.

Nacionalni savet romske nacionalne manjine, uz podršku Ministarstva prosvete, pokrenuo je uvođenje romskog jezika sa elementima nacionalne kulture u sedamdeset osnovnih škola u Srbiji.

Predmet će se u odabrane škole uvesti od nove školske godine, dok u 27 škola u Vojvodini osnovci uče romski jezik još od 1996. godine.

Vranje je jedan od sedamdest odabranih gradova u kojem će osnovci romske nacionalnosti od sledeće školske godine, dva puta nedeljno, učiti i romski jezik sa elementima romske kulture.

Predstoji anketiranje, kako bi se utvrdilo koliko đaka je zainteresovano za taj predmet. Kako kažu učenici, njima bi to mnogo značilo jer bi tako više i lakše pamtili i učili.

„Romski jezik je u principu govorni, retko ko piše. Deca će moći i da čitaju i pišu i romskom gramatikom“, kaže roditelj Zvezdan Ramić.

Trenutno nema uslova za uvođenje tog predmeta u svim osnovnim školama u Srbiji, kažu u Nacionalnom savetu Roma. Za početak su odabrane škole u opštinama u kojima živi najveći broj Roma.

„Mi smo čuli da žele da uvedu romski jezik, međutim Ministarstvo prosvete još nije zvanično ništa dostavilo školama, u vezi sa tim. A što se tiče spremnosti, naša škola je spremna da prihvati“, rekao je Dušan Stevanović, direktor OŠ „Vuk Karadžić“ u Vranju.

„Izučavanje romskog jezika kao izbornog predmeta veoma će značiti jer se izučava maternji jezik, kojim govorimo u našim kućama. Naravno da će im olakšati i u školi u savlađivanju nastavnog plana i programa, ali i očuvanje tog jezika koji je već počeo da se gubi„, ističe Kenan Rašitović, direktor NVO „Ofer“ u Bujanovcu.

U Ministarstvu prosvete očekuju da im Nacionalni savet dostavi podatke o broju zainteresovanih učenika i potrebama škola, kako bi preduzeli korake za uvođenje romskog jezika u nastavu.

„Za razliku od drugih manjina, mi se suočavamo i sa nedostatkom kadra, udžbenika. Mi počinjemo od nule, čak nemamo ni bukvar“, kaže predsednik Nacionalnog saveta Roma Vitomir Mihajlović.

Novi izborni predmet predavaće fakultetski obrazovani Romi. U nedostatku visokoobrazovanog kadra, uz odobrenje resornog ministarstva, biće angažovani i predavači sa srednjom stručnom spremom uz dodatnu obuku.

Loša ekonomska situacija glavni motiv Roma da traže azil u EU

Osnovni motiv Roma iz Srbije da traže azil u zemljama EU je izuzetno teška ekonomska i socijalna situacija, pokazali su 30. aprila predstavljeni rezultati istraživanja „Tražioci azila iz Srbije“. Istraživanje razbija predrasudu o Romima kao radno neaktivnoj populaciji koja jedino želi da prima socijalnu pomoć jer je većina njih u anketi rekla da želi da radi i u Srbiji, ali ne mogu da nađu posao.

U istraživanju koje su zajednički realizovali stručnjaci iz nevladinih organizacije Grupa 484, Astre, Romski ženski centar Bibije i Neksus anketirano je 56 Roma iz pet mesta u Srbiji – Rakovici, Novom Bečeju, Vranjskoj Banji, Jabuci i Obrenovcu.

 Predstavnik Grupe 484 Vladimir Petronijević kazao je na konferenciji za novinare da istraživanje razbija predrasudu o Romima kao radno neaktivnoj populaciji koja jedino želi da prima socijalnu pomoć.

 Prema njegovim rečima, Romi odlaze i traže azil u zemljama EU uglavnom kada se završe sezonski poslovi i počinje hladno vreme, a najveći broj ispitanih kazao je da ima želju da radi i u Srbiji, ali da ne može da pronađe posao.

 „Reč je o fenomenu koje je duboko ekonomske i socijalne prirode. Ljudi pokušavaju da pronađu način da sebi obezbede pristojne uslove za život“, kazao je Petronijević.

 On je dodao da je većina ispitanika svesna da će im biti odbijen zahtev za azil, ali da imaju motiv da će doneti bar nešto novca kada se vrate. Petronijević je istakao da istraživanje nije reprezentativno već kvalitativno i da pokazuje trend ili pravac u kojem razmišljaju oni koji se odlučuju da traže azil.

 Jedan od načina za rešavanje problema, kazao je Petronijević, predstavlja otvaranje dijaloga s vladama evropskih zemalja o sklapanju međudržavnih sporazuma kojima bi bilo omogućeno privremeno zapošljavanje ili rad na sezonskim poslovima za državljane Srbije, posebno nekvalifikovanih i nisko kvalifikovanih radnika.

 Na konferenciji je rečeno da je prema raspoloživim podacima azil u zemljama EU u 2010. godini tražilo oko 17.000 stanovnika Srbije, u 2011. godini bilo ih je 13.980, a u prvih 10 meseci 2012. godine bilo ih 15.135.

 Kako su dodali, prema nepotvrđenim podacima oko jedan odsto zahteva je odobreno, a najviše zahteva za azil se podnosi u Nemačkoj, Švedskoj, Belgiji i Švajcarskoj.

Većina romske dece ne ide u vrtiće i jasle

Većina romske dece ne ide u jaslice i vrtiće, ona nemaju igračke da se igraju i zaostaju u rastu u odnosu na svoje vršnjake, pokazalo je istraživanje Centra za interaktivnu pedagogiju (CIP) koje je predstavljeno 24. maja. Poboljšanja ipak ima, pošto je smrtnost u ranom uzrastu prepolovljena, a velika većina romske dece danas ide u škole, rečeno je na predstavljanju istraživanja.

 Programska direktorka CIP-a Zorica Trikić rekla je na konferenciji za novinare u Beogradu da samo 3% romske dece ide u jaslice i 8% u vrtiće, a da svako četvrto dete uzrasta do pet i po godina ima igračke kod kuće.

 Ona je istakla da ima poboljšanja, što potvrđuju podaci da 90% romske dece danas ide u škole, kao i da je smrtnost u ranom uzrastu prepolovljena.

 Istraživanje je rađeno intervjuisanjem majki romske dece, a za potrebe dvogodišnjeg projekta koju je pokrenuo CIP uz finasijsku podršku Fondacije za otvoreno društvo iz Londona i Romskog obrazovnog centra.

 Projekat pod nazivom „Snažni od počekta – dajmo im krila“ realizovaće se u Nišu, Beogradu, Subotici i Kragujevcu, u osam romskih naselja.

 Zorica Trikić je navela da je cilj projekta osnaživanje romskih roditelja, koji će zajedno sa decom učestvovati u radionicama u svojim naseljima.

 „Cilj projekta nije da mi roditelje nečemu učimo, već da ih osnažimo da mogu da iskoriste svoje kapacitete i pruže deci ono što im je potrebno, a što nisu do sada mogli“, rekla je Zorica Trikić.

 Radionicima će prisustvovati i romski aktivisti, kao i predstavnici zdravstvenih, socijalnih i obrazovnih institucija.

 Projekat će na terenu realizovati i četiri romske nevladine organizacije „Mali princ“ (Beograd), „Ponos“ (Niš), „Romanipen“ (Kragujevac) i „Edukativni centar Roma“ (Subotica).

 Predstavnica nevladine organizacije „Mali princ“ Slavica Vasić rekla je da će dobit od projekta imati celo društvo, a posebno romska deca koja će dobiti jednake šanse za početak.

 Ovaj projekat imao je pilot fazu koja je trajala od decembra prošle godine do maja 2013. godine. U pilot fazi učestvovalo je 290 romske dece, odnosno 180 porodica iz šest romskih naselja u Kragujevcu, Nišu i Suboticu.

U Srbiji diskriminacija Roma, na Kosovu nastavak nasilja

Organizacija Amnesti internešenal (Amnesty International – AI) u najnovijem izveštaju o ljudskim pravima u svetu ukazala je, u delu o Srbiji, na prisilno iseljavanje Roma i zabranu gej parade, kao i na nastavak nasilja, međuetničkih sukoba i diskriminacije na severu Kosova i nekažnjavanje zločina koje su počinili pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova. AI se kritički osvrnuo i na EU jer kako se konstatuje, iako je prošle godine dobila Nobelovu nagradu za mir, nije bila u stanju da pruži zaštitu izbelicama u svim svojim članicama niti jednaka prava svojim građanima Romima. Ta međunarodna organizacija je upozorila da svet postaje sve opasnije mesto za izbeglice i migrante.

U izveštaju za 2012. godinu, koji je objavljen 23. maja na sajtu Amnesti internešenala, podseća se da su beogradske vlasti u aprilu prošle godine prisilno iselile oko 1.000 Roma iz naselja Belvil na Novom Beogradu i da su mnogi od njih postali beskućnici.Amnesti internešenal ukazuje na neadekvatne uslove u naseljima u koja su Romi preseljeni, kao i na to da im je zbog toga bilo otežano da nađu posao.

„Evropska komisija se složila da finansira solidan smeštaj za izbačene Rome, ali je grad predložio da smeštaj bude na izolovan mestu, stvarajući time rasno odvojena naselja“, navodi se u izveštaju.

Organizacija je ocenila da potencijalnom smanjivanju diskriminacije doprinose izmene propisai usvojene u septembru, koji predviđaju pomoć „pravno nevidljivim“ osobama, uglavnom Romima, da dobiju lična dokumenta.U delu o pravima LGBT osoba u Srbiji, AI navodi da je jedan homoseksualac prebijen u septembru u Beogradu i da je premijer u oktobru već drugu godinu zaredom zabranio Paradu ponosa zbog „neodređenih bezbednosnih pretnji“.

 Podseća se i da je Apelacioni sud u novembru ukinuo presudu lideru ekstremističke organizacije Obraz Mladenu Obradoviću i naložio ponovno suđenje.

U izveštaju se ukazuje i na mere koje je Vlada Srbije preduzela da bi smanjila broj građana koji putem azila u EU pokušavaju da reše svoj težak ekonomski položaj. Te mere su preduzete kako bi se pojačala granična kontrola i sprečili ljudi, većinom Rome, da naspuste zemlju. Od januara do oktobra 15.135 državljana Srbije je, prema podacima AI, tažilo azil u zemljama EU.

 AI navodi da su svedocima na suđenjima pred Specijalnim sudom za ratne zločine u Beogradu navodno pretili zvaničnici zaduženi za njihovu zaštitu.

U izveštaju se podseća da su pred Haškim tribunalom oslobođeni Ramuš Haradinaj, Idriz Balaj i Lahi Brahimaj.

AI o stanju ljudskih prava na Kosovu kaže da je nastavljena istraga o ratnim zločinima i navodima da su pripadnici OVK „otimali Srbe i zatim ih slali u Albaniju, gde su bili mučeni, ubijani a nekima su navodno uzimani organi radi trgovine“.

Komisija kosovske vlade za nestale osobe nije uspela da sprovede Zakon o nestalnim osobama iz 2011. godine, ocenjuje AI.

U izveštaju se podseća na napade u Kosovskoj Mitrovici, „skoro svakodnevne nasilne incidente“ na graničnim prelazima, napad kosovske policije na Srbe na Vidovdan i napad Albanaca na autobus s decom u Prištini.

Dodaje se i da je kosovska policija koristila prekomernu silu na demonstracijama političkog pokreta Samoopredeljenje u januaru i oktobru.

U izveštaju se ukazuje na fizičke napade na novinare i raširenu diskriminaciju Roma na Kosovu.

Po podacima UNHCR, 997 pripadnika manjinskih zajednica se dobrovoljno vratilo na Kosovo a 1.997 je prisilno vraćeno, uglavnom iz zemalja EU, navodi AI i ocenjuje da i dalje postoje prepreke za njihov povratak i društvenu reintegraciju.

Na Kosovo se dobrovoljno vratilo 300 Srba, koji su, kao se dodaje, i dalje meta nasilja i napada i primaju preteća pisma. AI podseća da su dve kuće povratnika spaljene i da su u julu Ljiljana i Milovan Jevtić ubijeni u selu Talinovac, u koje su se vratili 2004. godine.

Loše prakse i kršenja ljudskih prava u EU

U izveštaju AI je kritikovao i Evropsku uniju navodeći da je prošle godine dobila Nobelovu nagradu za mir ali da nije bila u stanju da pruži utočište i zaštitu izbeglicama u svim svojim članicama niti jednaka prava za šest miliona Roma koji su građani EU.

AI je ocenio i da rad Evropskog suda za ljudska prava, „dugogodišnjeg dragulja u kruni evropskog sistema za zaštitu ljudskih prava“, i dalje podrivaju članice odbijanjem da primene presude i pokušajima da smanje nadležnosti tog suda.

U izveštaju se ukazuje na ključne presude u slučajevima kidnapovanja i nezakonitog prebacivanja osumnjičenih za terorizam u evropskim zemljama u okviru programa koje su predvodile SAD, ali se ukazuje da se i dalje teško utvrđivanja odgovornosti za takva dela počinjena u Evropi. To se dešava, kako se navodi, jer umešane zemlje i dalje koče istrage ili negiraju svoje učešće u kršenju ljudskih prava.

Kao ključna navodi se presuda Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđeno da je Makedonija odgovorna za nestanak i mučenje Haleda el-Mastija pošto ga je u Skoplju 2003. otela američka Centralna obaveštajna agencija (CIA). U septembru 2012. italijanski kasacioni sud je potvrdio presude za 23 bivša pripadnika CIA zbog kidnapovanja u Milanu 2003. godine Egipćanina Osame Mustafe Hasana Naste i njegovog prebacivanja, navodi se u izveštaju.

Amnesti internešenal je konstatovao da je u „nekim delovima Balkana“ sve manje verovatno da će žrtve ratnih zločina počinjenih tokom sukoba 1990-tih dočekati pravdu, jer se istrage i procesuiranje tih slučajeva i dalje sporo odvijaju a ometa ih i nedostatak političke volje.

U Bosnih i Hercegovini i drugim zemljama žrtve koje su bile silovane tokom ratnih sukoba i dalje nemaju pristup pravdi i podršci, konstatuje se u izveštaju.

Evropske zemlje su, takođe, nastojale da ograniče priliv migranata i tražilaca azila pooštravanjem graničnih kontola i sklapanjem sporazuma o saradnji sa severnoafričkim zemljama, poput Libije, iako te zemlje nisu najčešće u stanju da poštuju prava povratnika.

 Osobe koje traže azil u Grčkoj i dalje se suočavaju sa velikim preprekama u podnošenju zahteva za azil i sve su više izloženi riziku da budu pritvorenii u nehumanim uslovima, kao i napadima pripadnika ksenofobičnih grupa.

 AI je naveo da je Mađarska dozvolila pripadnicima ultradesničarskih grupa da u uniformama marširaju kroz romska naselja izvikujući rasističke uvrede i gađajući meštane kamanjem. Konstatuje se da se širom regiona Romi i dalje suočavaju sa diskriminacijom i uznemiravanjem.

Potpisana Deklaracija o inkluziji Roma

(Foto: RTS)

Na prvom skupu Romske interparlamentarne organizacije potpisana je Deklaracija kojom se definišu ciljevi delovanja te organizacije u procesu uključivanja Roma.

Deklaraciju su u Domu Narodne skupštine potpisali Romi parlamentarci iz pet zemalja, Srbije, Makedonije, Slovačke, Hrvatske i Bugarske, a u procesu njenog nastanka učestvovali su i parlamentarci Romi iz Rumunije.

U Deklaraciji se navodi da legitimitet interparlamentarne organizacije počiva na legitimitetu slobodnih i poštenih neposrednih izbora, njenih članova od strane građana, kao i na demokratskim principima kojih će se pridržavati u radu.

“Delovaćemo kao podsticaj i podrška akcijama na nacionalnom i međunarodnom nivou kao partner domaćim i međunarodnim institucijama u definisanju politika, kao odgovoran, pouzdan i konstruktivan partner svima koji žele da daju doprinos rešavanju problema romske zajednice”, navedeno je u Deklaraciji.

Kako je navedeno Romska interparlamentarna organizacija delovanje će zasnivati na poštovanju odgovarajućih deklaracija i konvencija UN, OEBS, SE, IPU, EU, nacionalnih zakonodavstava i strategija donetih u okviru dekade i inkluzije Roma.

Među primarne ciljeve u Deklaraciji se napominju prezentacija tačnog stanja romske zajednice i problema u njihovom rešavanju, afirmacija dobrih politika rešenja i akcija u ostvarivanju prava Roma na nacionalnom planu, saradnja sa institucijama UN, SE, EU i OEBS u domenu ljudskih i manjinskih prava…

Prvom skupu u Domu Narodne skupštine prisustvovali su predsednik Srbije Tomislav NIkolić, predsednik Narodne skupštine Nebojša Stefanović, više ambasadora, kao i predstavnici parlamenata romske nacionalnosti iz nekoliko zemalja.

Danas je Svetski dan Roma

U Srbiji će u ponedeljak biti obeležen Svetski dan Roma, 8. april, sa ciljem da se unapredi njihov položaj i da se vlast podstakne da rešava probleme te manjine.

Na Prvom svetskom kongresu Roma, održanom u Londonu 1971. godine, doneta je odluka da se 8. april obeležava kao Svetski dan Roma. Tada je za romsku himnu proglašena pesma „Djelem-djelem“, a ustanovljena je i zastava sa točkom kao centralnim simbolom.

Prema zvaničnom popisu iz 2011. godine u Srbiji živi više od 147.000 Roma, prosečne starosti oko 28 godina.

Nevladina organizacija „Jurom centar“ saopštila je da je položaj Roma u Srbiji nezadovoljavajući, da su često izloženi nasilju, kratko žive i nisu zastupljeni u javnom i političkom životu.

„Svaki 8. mart podseti nas na nasilje koje može da bude još gore, na parole o ravnopravnosti svih ljudi koje za nas, u stvarnom životu ne važe, da od sto Roma jedan doživi šezdesetu godinu, da stotine visokoobrazovanih Roma sede kući ili u neprofitnim organizacijama“, navodi se u saopštenju.

Jurom centar pozvao je političku elitu da se pozabavi rešavanjem nesagledivo velikih problema, umesto što uz kamere i novinare ponekad svrate u romske mahale.

YUROM Centar: SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

Povodom 8. aprila – Svetskog dana Roma

Osmog aprila 2013. godine će se, četrdeset prvi put, svetkovati Međunarodni dan Roma.
Organizuju se priredbe, konferencije, dramski komadi, izložbe i predstave. Kako se poslednjih godinu dana niko iz Vlade Srbije nije setio Dekade Roma, Državne Strategije za Rome, akcionih planova za sve i svašta, a, zapravo, ni za ništa, dobro je što se ovaj međunarodni Dan upozorenja primakao.
Mi, Romi, bismo ponajviše želeli da nemamo svoj praznik, jer nas svaki 8. april podseti
– na nasilje koje se vrši nad nama, a koje prećutkujemo jer može da bude još i gore;
– na često odbijanje naše ruke koju uporno prijateljski pružamo;
– na parole o ravnopravnosti svih ljudi koje za nas, u stvarnom životu, ne važe;
– da živimo u getima a hranimo se iz kontejnera ili od kontejnera;
– da od sto Roma jedan doživi šezdesetu godinu;
– da sa strepnjom za svoju budučnost pevamo i sviramo najlepše i najtužnije pesme na svetu;
– da stotine visokoobrazovanih Roma sede kući ili u tzv. neprofitnim organizacijama umesto da po neko od njih (isto onoliko koliko mogu i pripadnici većinskog naroda) bude na radnim mestima od privrede do predstavničkih organa.

Umesto da se ozbiljno pozabavi rešavanjem nesagledivo velikih problema sa kojima je suočena romska zajednica, naša politička „elita“, nikako bez kamera i novinarske svite, ponekad svrati u romske mahale-geta. Mogu se videti „gospoda“ političari i „dame“ političarke kako dolaze da budu viđeni i viđene „okom javnosti“ i kako na vrhovima uglancanih cipela i cipelica groteskno pocupkuju po blatnjavim sokacima, sve pokazujući „ozbiljnu zabrinutost za položaj Roma u našem društvu“. Nisu viđeni i viđene da, bez prisustva „očiju i ušiju javnosti“, kao ljudi, odu i pitaju ljude u tim mahalama-getima kakve muke muče i čime i kako mogu da pomognu.

I ovog aprila 2013. mi, Romi, ćemo pokazati da smo prijatelji našim susedima, običnim ljudima, koji razumeju naše muke, kao što mi razumemo njihove. Muke su nam zajedničke.

Svakog osmog aprila iskazujemo nadu da će vlast učiniti ono što je sama usvojila, da se u školama i kod kuće neće učiti anticiganizam, isto kao što kod nas, u romskom jeziku, ne postoje reči „antisrpstvo“ i „mržnja“.

OPRE ROMA!
05. 4. 2013.

YUROM Centar
Osman Balić

Bor: Napali Rome štanglama i palili im automobile!

Napadači hteli da osvete petoricu drugova koji su u sredu izvukli deblji kraj u okršaju s petoricom Roma

Bor, Srbi, Romi, tuča BOR – Čuva ih policija!

Romi u Boru su prestravljeni! Niko ne sme da izađe iz kuće. Prodavci na obližnjem buvljaku ne rade već drugi dan, a roditelji ne puštaju decu da se igraju ni ispred kuće. Strahujemo od odmazde!

Ovako je Ramiz Mamutovski, član Nacionalnog romskog saveta u Boru, opisao situaciju posle masovne tuče u kojoj se preksinoć, na dan borbe protiv rasizma, sukobilo pedesetak žitelja romskog naselja i još toliko napadača!

- Petorica Roma iz naselja Stari centar u sredu su se u kafani pokoškala s petoricom gradskih mladića koji su izvukli deblji kraj. Niko od njih nije bio ozbiljnije povređen, ali pretpostavljam da ih je poraz razbesneo, pa su u četvrtak po podne ti momci bukvalno regrutovali pedesetak Borana i upali u naše naselje – priča Mamutovski, koji u strahu za sopstvenu bezbednost nije želeo da mu se objavi fotografija.

On dodaje da su napadači tukli Rome štanglama i palili im automobile.
- Pred odlazak su rekli da će se vratiti, te smo i mi organizovali muškarce da odbrane naselje – rekao je Mamutovski.

Sagovornik Kurira dodaje i da su se napadači vratili istog popodneva.
- Sto odraslih muškaraca se tuklo, što golim rukama, što štanglama! Na kraju je sedam ljudi teško povređeno, a na desetine lakše. Mi smo dobili obećanje od policije, koja nas danonoćno čuva, da nas više neće dirati – kazao je Mamutovski.

Izvor Kurira kaže da sve upućuje na to da su tuču izazvale dve grupe preprodavaca bakra, između kojih postoji netrpeljivost!
- Posle okršaja u sredu, jedna od dve grupe momaka nagovorila je prijatelje i porodicu da odu do romskog naselja i „nauče ih pameti“, ali nisu računali na ozbiljan otpor – objašnjava Kurirov izvor.

Dele ćeliju

Policija u Boru saopštila je da je određen pritvor Nemanji R. (32), Živoradu N. (25), Slavku B. (26), Slaviši K. (28), Mamutu M. (25), Patmiru M. (54), Turkijanu B. (32), Agimu S. (22), Elvisu A. (21) i Ramizu A. (29) zbog sumnje da su izazvali masovnu tuču.

Hronologija napada na Rome

> jun 2010 – Meštani Jabuke desetak dana išli kroz romski deo sela i kamenicama i ciglama razbijali prozore romskih kuća zato što je 10. juna maloletnik romske nacionalnosti nožem ubio i unakazio vršnjaka Srbina.

> jul 2012 – Šestorica mladića, od kojih su trojica maloletnici, uhapšena u Nišu zbog vređanja i napada na grupu Roma.

> avgust 2012 – Protiv D. V. (19), P. V. (19) i S. R. (22) iz sela Međuhane podneta prijava pošto su pijani napali Rome iz istog sela.

> septembar 2012 – Na kući romske porodice Rašitović u Kragujevcu iscrtan kukasti krst s porukom „smrt“.

Grupa đaka tukla vršnjaka, ostala deca skandirala „Ubij Ciganina!“

Posle tri godine maltretiranja i psihičkog nasilja na nacionalnoj osnovi, desetogodišnji A. P. iz Kruševca bio je primoran da se ispiše iz OŠ “Dositej Obradović” i premesti se u drugu školu.

U školi negiraju incident: Osnovna škola „Dositej Obradović“ 

Njegova majka tvrdi da su ga vršnjaci zlostavljali zato što je romske nacionalnosti, a vrhunac se dogodio krajem oktobra kada su ga četvorica dečaka tukla i šutirala ispred škole dok su ostala deca skandirala “Ubij Ciganina!”.

- Mog sina deca iz odeljenja su počela da maltretiraju krajem prvog razreda, kada mu je učiteljica pregledajući domaći zadatak rekla: “Vidi se da si Ciganin. Pogledaj kako ti je neuredna sveska!”. Od tada je bio izložen torturi, fizičkom i psihičkom maltretiranju. Kada bi seo pored nekoga, to dete bi povlačilo crtu na klupi koju ne sme da pređe. Više puta je bio pretučen, ali niko nije reagovao. Pošto su mu govorili da smrdi, u napadima panike i straha je sapunom trljao lice kako bi mu koža izbledela. Dobio je i parezu zbog koje u trećem razredu nekoliko meseci nije išao u školu – priča Milica P., dečakova majka.

Žive na ivici egzistencije
Porodica maltretiranog dečaka živi u izuzetno teškim uslovima. Jedini prihod im je socijalna pomoć od 11.000 dinara i ono što majka zaradi radeći povremene poslove. Žive u opštinskom stanu u neadekvatnim uslovima, bez vode i kupatila. Pored A. P., Milica ima još dvoje starije dece.

Krajem oktobra, dok je izlazio iz škole, prišla mu je grupa od nekoliko dečaka, istrgla torbu i oborila na zemlju. Jedan dečak ga je držao za ruke, dok su ga četvorica šutirali i udarali.

- Ostali učenici su sve to gledali i skandirali: „Ubij Ciganina!“, “Nabodi ga, majku mu cigansku!“ i slično. Pošto se iz škole nije na vreme vratio, otišla sam po njega i zatekla ga prljavog, preplašenog i uplakanog, naslonjenog na zid učionice. Kada smo došli kući, pregledala sam ga i videla crvenilo na koži, licu i po nogama. Odvela sam ga u dečji dispanzer, gde je ustanovljeno vršnjačko nasilje. Nakon toga sam ga premestila u drugu školu, gde je lepo prihvaćen i sada je zadovoljan – priča majka.

U OŠ „Dositej Obradović“ negiraju incident o kojem govori Milica P.

- Ništa alarmantno i strašno se nije dogodilo. To je bilo obično dečje zadirkivanje. To što majka kaže ne stoji. Učiteljica mi je potvrdila da nije bilo ozbiljnijeg incidenta, ali je majka insistirala da se dečak premesti u drugu školu – rekao nam je direktor škole Borislav Radulac.

U ime porodice prijavu povereniku za zaštitu ravnopravnosti podnelo je Udruženje građana “Intermedijum”.

- Ni dve nedelje nakon incidenta i diskriminacije deteta na rasnoj i verskoj osnovi, niko od nadležnih u gradu se nije oglasio! Zar je moguće, da smo dozvolili da se nasilje i diskriminacija tolerišu, da nevini stradaju, a da odrasli i nadležni pred problemima stoje nemi? Što se nas tiče, mi ćemo preduzeti sve neophodne mere zaštite maloletnog deteta – rekao nam je Dušan Marković, predsednik Upravnog odbora “Intermedijuma”, dodajući da još čekaju odgovor poverenika za zaštitu ravnopravnosti. 

„Rom sam, a ne Ciganin“

U organizaciji Saveza mladih prijatelja prirode (Naturfreudejugend ) Donje Saksonije i romskog udruženja Romane Aglonipe iz Hanovera u sedmodnevnu posetu vršnjacima u Nemačkoj, iz Novog Sada je doputovalo 20 srednjoškolaca i studenata romske nacionalnosti.

SREĆNO DOPUTOVALI: Novosađani u Hanoveru

- Poseta ima obrazovni karakter, a značajni su i susreti mladih radi zbližavanja i poboljšavanja razumevanja i internacionalne saradnje – rekla je vođa puta Jelena Jovanović, koordinator romskih udruženja iz Sekretarijata za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice pokrajine Vojvodine.

SRDAČAN SUSRET: Jelena jovanović, Regina Kramarek i Đevet Beriša

Tokom boravka koji je najavljen kao Internacionalni susret mladih iz Srbije i Nemačke, Novosađani će sa vršnjacima, prijateljima prirode iz Donje Saksonije sprovesti projekat iz solarne energije, prisustvovati seminarima, posetiti spomen-logor Bergen-Belzen i tokom druženja izvesti kulturno-zabavni program, u okviru kojih je i pozorišna predstava „I ja imam pravo na obrazovanje“.

Tokom prvog dana boravka mladi Romi sa majicama na kojima je na romskom, nemačkom i srpskom jeziku pisalo „Ja sam Rom, a ne Ciganin“, u društvenom centru Paviljon družili su se sa vršnjacima, Nemcima i Romima iz Donje Saksonije i Severne Rajne-Vestfalije. Goste iz Srbije u ime prvog gradonačelnika Hanovera Štefana Vajla, pozdravila je gradonačelnica Regina Kramarek.

SLAVILE ROĐENDAN: Sestre Adrijana i Atina

- U Hanoveru imamo 140 nacija, među kojima su i Romi, naročito iz Poljske, Češke, Mađarske, Rumunije i Srbije. Ovakvi susreti i saradnja sa udruženjem Romane Aglonipe veliki su doprinos nastojanju da se pomogne onim Romima koji ne razumeju jezik i ne snalaze se u propisima zemlje u kojoj borave – rekla je gradonačelnica Kramarek, posle srdačne dobrodošlice gostima iz Srbije.

Druženje je doživelo vrhunac proslavom petog rođendana Adrijane Beriše, ćerke predsednika Đeveta Beriše. Adrijana je od sestre Aline dobila tortu, a posle gašenja sveća uz muziku i „Đelem, đelem“ počeo je ples, a okrenulo se i kolo, što je naročito oduševilo mlade Nemce i Rome koji žive u Nemačkoj.

Pomoć i dijalog

– Naše udruženje ( http://www.roma-treffen.de) koje je osnovano 2000. godine imalo je za cilj da sprečava nepravedna proterivanja. Danas kada smo naše društveno delovanje proširili na opštu saradnju i dijalog Roma sa većinskim narodom, imamo i veću podršku nemačkih vlasti, organizacija i udruženja, a naročito Karitasa i Dijakonije – kaže predsednik romskog udruženja Romane Aglonipe.

Solarna energija

– U Nemačkoj i Evropi prilično su napredovali u proizvodnji električne energije vetrenjačama i solarnim ćelijama. Budući da mi u Srbiji veće šanse imamo sa solarnom energijom, posetićemo neka preduzeća koja se ovde bave proizvodnjom solarne energije – kaže Lazar Nikolić, apsolvent Elektrotehničkog fakulteta u Novom Sadu.

Romi neće Rome za susede ?!

U nehigijenskom naselju rupe u Rumi, stanovici će i ove zime ostati – gde jesu, jer su Romi koji žive kraj rumskog vašarišta peticijom stopirali njihovo doseljenje

   Umesto straćara na deponiji, trebalo je da se usele u montažne kuće

Umesto straćara na deponiji, trebalo je da se usele u montažne kuće

RUMA – Romske porodice iz nehigijenskog naselja Rupe u Rumi neće dobiti montažne kuće u ulici pored rumskog vašarišta, jer je 80 stanovnika, većinom Roma, peticijom uspelo da zaustavi preseljenje pripadnika svoje nacionalnosti u njihovu ulicu. Lokalna samouprava čeka da se uradi revizija urbanističkog plana, kako bi se rešilo stambeno pitanje ovog romskog naselja.

Opština Ruma je 2010. godine imala dogovor sa donatorima iz Danske i Norveške da se rumskim Romima podigne 35 montažnih kuća površine 37 kvadratnih metara, kako bi se 212 stanovnika iz divljeg naselja kod deponije preselilo i imalo uslove za normalan život. Opština je obezbedila 35 placeva veličine od po tri ara, ali morala je rešenjem Sekretarijata za urbanizam Vojvodine da odustane od ovoga posla, jer zona kod vašarišta urbanističkim planom grada nije predviđala izgradnju stambenih objekata.

- Nažalost, oni i dalje ostaju gde jesu sve dok ne uradimo reviziju urbanističkog plana. Tužila nas je Marina Tadić iz tog dela grada i Sekretarijat za urbanizam Vojvodine nam je zabranio da taj prostor iskoristimo za ovaj posao – ističe Dragan Kardaš, zamenik predsednika opštine Ruma.

Rumljanka Marina Tadić, koja je pokrenula postupak za zabranu preseljelja romskih porodica iz Rupa, kaže da nije reč ni o kakvoj rasnoj, niti nacionalnoj netrpeljivosti, ili mržnji, jer je i sama udata za Roma, već da taj deo grada nije predviđen za stanovanje.

- Romi u naselju Rupe već imaju sagrađene kuće, treba im dovesti vodu, uraditi kupatila i ostaviti ih tu da žive, jer se oni bave skupljanjem sekundarnih sirovina – dodaje Marina Tadić. – Izgradnja montažnih kuća uz naše naselje donela bi svima nevolje, jer oni ljudi ne bi imali prostora za sortiranje i čuvanje sekundarnih sirovina, a to im je jedini posao, mi bismo se s njima svađali zbog smeća i nastao bi haos.

Sa 80 potpisa stanovnika, koji žive u neposrednoj blizini planirane lokacije za romsko

naselje, Marina Tadić obratila se i zaštitniku građana i uspela da stopira izgradnju, za koju su donatori bili spremni da izdvoje 57 miliona dinara. Tadićeva ponavlja da ona i njene komšije neće dozvoliti izgradnju tih kuća, da je pametnije da se uredi postojeće naselje, ili da se Romima iz tog naselja kupe prazne kuće u selima, gde bi oni mogli normalno da žive.

- I mi koji živimo ovde, većinu nas čine Romi, ali urbani. Naša deca se školuju ili su završila školu, zaposleni smo i bavimo se nekim privatnim poslom. Oni se stalno svađaju, tuku, milicija stalno interveniše, hoćemo da sačuvamo mir, koji smo dosad imali. Stvorili bi se problemi bez ikakve potrebe – naglašava Marinin suprug Branko.

STIŽU NOVI STANOVNICI

U RUPAMA je sve više novih stanovnika. Međutim, opština Ruma je pre odluke o određivanju placeva, popisala kuće i stanovnike. Po tom spisku, pravo na stambeno rešenje ima 35 porodica, a svi novodoseljeni neće imati pravo na obezbeđenje novog smeštaja, ako se uspe u nameri da se promeni urbanistički plan i obezbede donatori za montažne kuće.

Romi isterani na kišu

Pljusak nije omeo policiju da sprovede odluku Grada Beograda o prisilnom iseljenju 23 romske porodice koje su privremeni krov našle u hali bivše fabrike Borac na Novom Beogradu. Pristup lokaciji zabranjen novinarima, posmatračima iz nevladinih organizacija i predstavnicima UN

Progon Roma iz bloka 64 na Novom Beogradu nastavljen je u četvrtak ujutru, isterivanjem 23 porodice iz kruga bivše fabrike Borac. Kako navode članovi NVO Praxis koji su pokušali da prate ovo iseljenje, policija je zabranila pristup i njima ali i novinarima i predstavnicima UN.

Prema svedočenjima, osim policije i bagera, u prinudnom iseljenju učestvovali su i gradski socijalni radnici koji su naveli da su „prava Roma koje iseljavaju zaštićena i da nema potrebe da se iseljenje pomera zbog lošeg vremena“.

Kako se navodi, međutim, privremenim stanovnicima „Borca“ nije obezbeđen nikakav alternativni smeštaj.

Romi i dalje diskriminisani i nezaposleni

Predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine Vitomir Mihajlović izjavio je u ponedeljak da se položaj Roma nije popravio proteklih godina, jer su oni i dalje diskriminisani, nedovoljno obrazovani i nezaposleni. On je istakao da nije istina da nema dovoljno sredstava za inkluziju Roma

„Nezaposlenost se među romskom populacijom kreće izmedju 90 i 95 odsto, a posao ne mogu da nađu čak ni oni sa završenim fakultetom“, kazao je Mihajlović na skupu „Evropske integracije i inkluzija Roma“, koji se održava u Beogradu.

On je naveo da život Roma nije poboljšan i istakao da nije istina da nema dovoljno sredstava za inkluziju Roma.

Narodni poslanik i predstavnik Roma u Skupštini Srbije Srdjan Šajn takodje je istakao da je potrebna bolja kontrola sredstava koja Srbiji stižu, a namenjena su upravo projektima koji treba da poprave položaj Roma.

„Ne zna se gde je proteklih 4-5 godina utrošeno izmedju 50 i 70 miliona eva. Za zemlju kao što je Srbija to je veliki novac i treba utvrditi gde on odlazi“, kazao je Šajn.

Predstavnik Delegacije evropske unije u Srbiji Luka Bjankoni podsetio je da se i u najnovijem izveštaju EU pominje da su Romi u Srbiji i dalje diskrimisani, nedovoljno uključeni u društvene tokove i najsiromašniji.

On je ukazao da to nije slučaj jedino sa Srbijom i da se čitava Evropska unija bori sa istim problemom.

„Nastavićemo da pomažemo Srbiji kako bi se lakše izborila sa problemima Roma – najbrojnije manjinske zajednice u Evropi“, kazao je Bjankoni.

Kasting za mlade manekene – ,,Lepotom do kvalitetnije budućnosti“

,,Lepotom do kvalitetnije budućnosti“

,,Centar Novi Svet“ u saradnji sa Gradskom opštinom Savski Venac

poziva sve zainteresovane devojke,mladiće,devojčice i dečake starosti od 5 do 25 godina da se prijave za besplatnu obuku mladih manekena.

Obuka traje tri nedelje.

Molimo sve zainteresovane da se prijave na sledeće kontakt adrese:

Kontakt telefoni:

011/26-25-052 (Na ovaj broj mozete se raspitati od 11:00 do 15:00)
061/63-22-635 (Na ovaj broj mozete se raspitati od 10:00 do 22:00)
063/77-09-172 (Na ovaj broj mozete se raspitati od 10:00 do 22:00)

Na društvenim mrežama:

Fejsbuk : http://www.facebook.com/romskimedijskiservis

Tviter : http://www.twitter.com/RoMedNet

12. Krstovdanski turnir uspešno održan

Opširnije…

Još nije obezbeđeno zdravstvo svim Romima

Zaštitnik građana je utvrdio da Republički fond za zdravstveno osiguranje nije obezbedio svim filijalama i ispostavama Fonda da jednako postupaju i primenjuju mere „pozitivne diskriminacije“, koje omogućavaju građanima romske nacionalnosti sa neprijavljenim prebivalištem ili boravištem da pravo osiguranika stiču na osnovu lične izjave o nacionalnoj pripadnosti i mestu privremenog boravka.

 

Zaštitnik građana je uputio preporuku Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje da obezbedi doslednu primenu zakona i ostvarivanje prava na zdravstveno osiguranje građanima romske nacionalnosti koji nemaju stalno prebivalište, odnosno boravište u Republici Srbiji, u svim filijalama i ispostavama.

 

Republički fond za zdravstveno osiguranje u obavezi je da obavesti Zaštitnika građana u roku od 30 dana o postupanju po preporuci.

 

Zapaljeno romsko naselje u Marseilleu

U Marseilleu su zagetnuti odnosi mještana i Roma koji su na više mjesta podigli logore, često samo šatore na parčetu gole zemlje.

Francuska, Marseille, Romi
Namještaj i drugi predmeti zapaljeni su u naselju koje je podignuto na pustoj zemlji početkom sedmice [AFP/Getty Images]

Grupa nezadovoljnih mještana istjerala je Rome iz naselja u Marseillu i zapalila ga, javili su francuski mediji.

Nije bilo slučajeva nasilja kada je 35 Roma bilo prisiljeno da napusti svoje naselje u kvartu Creneaux.

Namještaj i drugi predmeti zapaljeni su u naselju koje je podignuto na pustoj zemlji početkom sedmice.

Mještani su se žalili gradonačelniku kriveći Rome za pljačke u naselju.

Caroline Godard, član grupe za prava Roma /Rencontres Tsiganes/ rekla je da je bila užasnuta vijestima o protjerivanju, piše Le mond.

Obratili se vlastima

Mještani su se u četvrtak obratili vlastima prije nego su građani uzeli zakon u svoje ruke.

U  Marseillu su zagetnuti odnosi mještana i Roma koji su na više mjesta podigli logore, često samo šatore na parčetu gole zemlje.

Naselje u Marseillu gdje su Romi podigli logor jedno je od najsiromašnijih sa velikom imigrantskom populacijom.

U četvrtak oko 19.30 grupa od oko 30 aktivista naredila je Romima da napuste kuće.

Kada je policija stigla oni su vidjeli Rome kako odlaze, ali nije bilo znakova nasilja, rekao je izvor blizak istrazi listu Le mond, dodajući da su šatori zapaljeni kao i namještaj.

Gradonačelnik Samia Ghali rekla je agenciji AFP da su mještani došlo kod nje da se žale optužujući Rome za pljačke.

Mještani su optužili Rome za prevare, krađe i provale.

Jedna mještanka Sabrina rekla je listu La Provence da su se ljudi obraćali vlastima, ali da im je rečeno da moraju da čekaju više mjeseci da bi oni reagovali.

„Dato nam je do znanja da moramo sami da to spriječimo, pa smo to i uradili. Mi smo nazvali jedni druge i dogovorili se. Sve je bilo veoma brzo gotovo“, rekla je ona.

Potezi nove Vlade

Nova socijalistička vlada uništava ilegalna romska naselja i deportuje stanare nazad u istočnu Evropu, što je nastavak kontroverzne politike prethodne konzervativne vlade.

Prema nekim procjenama, oko 15.000 Roma registrovano je ovog ljeta u ilegalnim kampovima širom Francuske.

Romi, koji većinom dolaze iz Bugarske i Rumunije, imaju pravo da uđu u Francusku bez vize, ali pod posebnim okolnostima i moraju da imaju radnu dozvolu ili dozvolu boravka ako žele da ostanu duže od tri mjeseca.

Od januara 2014. , sedam godina od ulaska u EU, Rumuni i Bugari uživaće potpunu slobodu kretanja bilo gdje u EU

 

 

Romski studenti ispali iz budžeta

Afirmativna akcija upisa Roma na državne fakultete propala u ovoj školskoj godini, a više od 100 pripadnika ove nacionalne manjine ostalo bez indeksa

Vrata fakulteta i viših škola čiji je osnivač državau ovoj školskoj godini su zatvorena za više od 100 romskih studenata. Tako je afirmativna akcija upisa pripadnika ove nacionalne manjine u visokoškolske ustanove doživela krah, a romski studenti su ispali iz budžeta.

– Šteta je učinjena, prvi semestar je za njih propao – kaže za „Politiku” predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine Vitomir Mihajlović. On upozorava da je akcija upisa mladih studenata koje finansira država prvi put propala od 2003. godine, od kada je, kao partneri, sprovode Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, Ministarstvo prosvete i Nacionalni savet Roma.

– Mi smo, kao Nacionalni savet, sastavili spisak od više od 100 kandidata koji su tražili upis na više i visoke škole uz pomoć afirmativnih mera. Svisu studenti koji nisu prošli budžetsko finansiranje, ali imaju pravo da, kao pripadnici nacionalne zajednice, direktno idu na budžet, ne remeteći pri tom postojeću listu. Ova mera se zasniva na Zakonu o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina. U članu 4 ovog zakona, Romi su posebno apostrofirani. Ta mera je trajala bez problema od 2003. do 2009. godine. Počeli smo sa 42 studenta, a školske 2008/2009. godineupisano je oko 200 studenata – podseća Mihajlović.

Međutim, u prošloj školskoj godini nastali su prvi problemijer se od tada studentima plaća samo školarina, čime gube pravo na sve druge beneficije, poput stipendija ili doma.

– To se pokazalo kao loše rešenje. I ove školske godine nastavljeno je po tom sistemu – naglašava Mihajlović, ističući da se u odluci o sprovođenju mere afirmativne akcije, koju je 5. jula prošle godine potpisao ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić, navodi da se školovanje studenata romske nacionalnosti finansira iz budžeta Srbije.

– Međutim, oba ministarstva se sada raspravljaju kako će obezbediti sredstva za romske studente – kaže lider Romskog nacionalnog saveta.

On takođe upozorava da je „neko u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava skinuo sa spiska Nacionalnog saveta Roma 46 kandidata, tvrdeći da to nisu pripadnici romske zajednice”.

Ovu priču rezignirano potvrđuje devetnaestogodišnja Aleksandra Milosavljević iz Beograda.

–Zvali su me iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava – tako su se predstavili. Pitali su me da li sam Romkinja i da li se tako izjašnjavam. Potvrdila sam to i oni su rekli da očekujem poziv za upis na Višu medicinski školu u Zemunu – kaže Aleksandra.

Kada je otišla na Višu školu, njenog imena na spisku upisanih nije bilo.

Portparol Nacionalnog saveta Roma Ivan Vasić potvrđuje da je Aleksandra Milosavljević među 45 studenata koji su skinuti sa spiska koji je Nacionalni savet dostavio Ministarstvu za ljudska i manjinska prava.

Koka Ljuan, rukovodilac Kancelarije za sprovođenje Strategije za unapređivanje položaja Roma u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, kaže da je „odluku da u školskoj 2009-2010. godini umesto budžetskog finansiranja omogući samo plaćanje školarine donelo Ministarstvo prosvete”.

– Ministarstvo za ljudska i manjinska prava će inicirati sastanak s Ministarstvom prosvete na kojem će se za sledeću školsku godinu precizno definisati pravila i predlog kvota za romske učenike i studente za upis u srednje škole i na fakultete, primenjujući afirmativne mere – kaže Ljuan.

On tvrdi da niko iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava nije skinuo sa spiska Nacionalnog saveta Roma četrdesetak romskih kandidata.

– U Nacionalnom savetu bi trebalo da priznaju da spiskove šalju posle predviđenih rokova, da samostalno više njih šalje različite spiskove bez kompletnih podataka, s dupliranim imenima, kao i s nerazumnim podacima. To je njima više puta ukazano i ne samo ove godine, već i prethodnih godina. A, dešavale su se i manipulacije s nacionalnim izjašnjavanjima studenata koji žele da upišu fakultet putem afirmativne akcije – kaže Ljuan.

Vitomir Mihajlović, međutim, tvrdi suprotno:

– Imamo potvrdu da smo prosledili spisak studenata Ministarstvu za ljudska i manjinska prava još 28. jula prošle godine. Dakle, na vreme.

Komentarišući navode o „manipulaciji sa spiskovima”, koje je naveo Ljuan, predsednik Nacionalnog saveta Roma, to je negirao:

– Pomoćnik zaštitnika građana Goran Bašić dobio je predstavku od studenata koji su skinuti sa spiska zato što navodno nisu romske nacionalnosti. Oni su ukazali da imaju pravo da se izjašnjavaju onako kako se osećaju – ističe Vitomir Mihajlović.

Aleksandar Apostolovski

———————————————————–

Ministarstvo prosvete: Ispraviti što se ispraviti može

Pomoćnik ministra prosvete za visoko obrazovanje Slobodan Jauković „slaže se da postoji osećaj kako je afirmativna akcija upisa Roma zakasnela”.

– Ali, zakašnjenje se može pripisati razgovorima Ministarstva prosvete, Ministarstva za ljudska i manjinska prava i pokušaju koordinacije s Božidarom Đelićem. Ministarstvo prosvete je, sa svoje strane, održalo niz sastanaka s predstavnicima Roma, na kojima ih je uverilo u angažovanje i spremnost da se taj, inače vrlo osetljivi problem, reši. Ministarstvo prosvete je krajne osetljivo na sva pitanja uključivanje Roma u društvo. S druge strane, Ministarstvo prosvete nije uputilo pismo preporuke fakultetima o primeni afirmativnog upisa, nego obavezujuće instrukcije fakultetima da se ova akcija uspešno okonča. U tom smislu, ministarstvo prosvete učiniće sve da se ispravi sve što se ispraviti može ali to opet uključuje i drugih resornih ministarstava – konstatuje Jauković.

 

 

 

Samoorganizovanje Roma u Mađarskoj

SAOPŠTENJE DEMOKRATSKE UNIJE ROMA

Poštovani i dragi sunarodnici,

Nedaće koje su zadesile našu braću u nama susednoj Mađarskoj, indirekto utiče i na Rome u Srbiji. Sam neofašizam znači borba za nacionalni indetitet i preveliko samopoštovanje, a sa druge strane označava obstrukciju tuđih ljudskih prava.

DUR zauzima zvaničan stav po pitanju ovih problema i u narednom periodu zalagaćemo se da sve, ovakve i slične situacije rešavamo isključivo institucijalno i to na državnom nivou. Putem medija, posredno i neposredno, mora da se utiče na kolektivnu svest svih nacionalnosti u Srbiji. Romski narod je po prorodi i vokaciji miroljubiv narod i nikada nisu vođeni ratovi, a da su direktni učenici bili Romi. Iz tog razloga smatramo da je najadekvatnije rešenje, po pitanju nasilja i netrpeljivosti, dijalog i edukacija stanovništva o romskom poreklu, načinu života i o istorijskim činjenicama.

Srbija je po svim statističkim pokazateljima, jedna od boljih zemalja u Evropi, koja dovoljno dobro štiti prava manjina, a posebno prava Roma. Medjutim, u praksi nije bas tako. Svako od nas se bar jednom susreo sa diskriminacijom. Ako bi svako bar jednom skrenuo pažnju onome ko vrši diskriminaciju, da čini loše delo, do nasilja i netrpeljivosti dolazilo bi mnogo ređe.

Još jedna jako bitna činjenica je pozitivno medijsko predstavljanje Roma. Na televizijama ili na radio stanicama sa nacionalnom frekvencijom nemamo baš mnogo prilike da gledamo-slušamo pozitivne primere o Romima. To je još jedna ideja za budući Nac. savet Roma da na svaki mogući način pokuša da izvrši pritisak na medije, kako bi što češče govorili o pozitivnim primerima romske nacionalne zajednice.

U narednom periodu DUR će svim svojim kapacitetima raditi na promociji zdravih ideja i promovisaće pozitivne primere. U svoj rad pokušaćemo da uključimo i ne-Rome, jer ćemo na taj način pokazati da nismo konzervatvni i da želimo saradnju sa većinskim stanovništvom.

U Nišu

dana: 08. 09. 12. godine IZVRŠNI ODBOR DEMOKRATSKE UNIJE ROMA

ISTRAŽIVANJE JAVNOG MNJENJA SRBIJE

 

Iz priloženog se vidi da je za građane Srbije prihvatljivije da im premijer bude homoseksualac,Albanac ili čak Hrvat (!) nego Rom…

Pitanje je bilo u vezi premijera a o mestu predsednika Srbije nije ni rađena anketa jer bi rezultati bili još porazniji !

Srđan Šajn,predsednik Romske partije traži raspuštanje Nacionalnog saveta Roma

Podneo sam predlog Ministarstvu pravde da raspusti NACIONALNI SAVET ROMA. Kako NSRNM nije imao sednicu sest meseci nastupili su zakonski uslovi da se isti rasputi. Prikljucute se i Vi inicijativi posaljite pismo Ministarstvu kao pojedinci ili organizacije.
Adresa
Министарство правде
Немањина 22-26
11000 Београд

Romi se dižu na ustanak protiv nacista !

romi pobuna madjarska

Mađarski Romi osnovali su gardu za samoodbranu, koja ima za cilj da ovu manjinu brani od napada pronacističkih grupa.  Gardu je osnovalo udruženje Roma u Pečuju, na jugu zemlje, prenosi mađarska novinska agencija MTI.

Romska garda za samoodbranu pozvala je zainteresovane širom zemlje. Prema portalu “bama.hu” garda želi da nastupa u cilju zaštite Roma, Jevreja i drugih ugroženih manjina.

Vođa Garde Ferenc Bago demantovao je da se skuplja novac za kupovinu naoružanja. Do sada se Gardi priključilo oko 400 Roma, a računa se da će imati izmedju 6.000 i 8.000 članova.

Opširnije…

„OD DEPONIJE DO VRTA“

 

LOKACIJA DIVLJE DEPONIJE KOJA ĆE BITI PRETVORENA U VRT…

 

Opširnije…

Iseljeno još jedno romsko naselje u Francuskoj

Francuska policija iselila je u utorak stotinak Roma iz naselja u predgrađu Liona u kojem su živeli nekoliko meseci

Policija je u ponedeljak ujutro iselila romski kamp u Evriju, u pariskom regionu.

Novo iseljavanje usledilo je posle sudske odluke, navode lokalne vlasti i preciziraju da je iseljena 121 osoba, od kojih 74 odrasle osobe i 47 maloletnika.

U toku je provera identiteta, a veliki broj policijskih vozila nalazi se na prostoru kampa, rekla je pripadnica udruženja za podršku deci beskućnicima i članica Lige za ljudska prava Žilbert Renar.

Prema njenim rečima, porodice sa „mnogo dece i beba“ okupile su se na tom mestu pre nekoliko meseci, nakon što su iseljene sa više različitih lokacija.

Poslednjih nedelja evakuisano je više romskih naselja u Francuskoj, što su kritikovali predstavnici Roma, različita udruženja i deo levice.

Francuska vlada je, ipak, prošle sedmice najavila da će nastaviti sa iseljavanjem ilegalnih naselja po odluci suda ili u slučaju kada ona predstavljaju „opasnost ili neposredan zdravstveni rizik“.

Vlasti su odlučile da uklone pariski kamp pošto je prethodno proglašen nebezbednim, jer se nalazi na zemljištu u blizini železničke pruge.

Novi ministar unutrašnjih poslova Manuel Vals je uklanjanjem kampova nastavio politiku prethodne administracije u Parizu, nudeći besplatne avionske karte i finansijska sredstva za sve one Rome koji pristanu da se vrate u zemlje porekla.

Bez obzira na to, francuske vlasti su se našle na udaru oštrih kritika grupa za ljudska prava i Evropske komisije da sprovodi bespotreban progon nad pripadnicima etnickih manjina, podsetio je AFP.

Procenjuje se da u kampovima širom Francuske živi oko 15.000 Roma, od kojih je većina poreklom iz Bugarske i Rumunije, a koji, u skladu sa evropskim propisima o slobodi kretanja, ne mogu da budu sprečeni da uđu u Francusku.

Međutim, vlasti mogu da ih vrate u zemlju iz kojih potiču ukoliko procene da oni nisu sposobni da prežive bez pomoći države.

Kako bi umanjila kritike zbog politike prema migrantima, francuska vlada je najavila prošle sedmice da će ublažiti ograničenja sa kojima se bugarski i rumunski migranti suočavaju na tržištu rada.

Vlada u Parizu je istovremeno saopštila da ne odustaje od uklanjanja kampova na osnovu sudskih naloga, a u idealnom slučaju u skladu sa prethodno pronađenim alternativnim rešenjem za smeštaj Roma.

Prati

Dobijte svaki novi članak dostavljen u vaše poštansko sanduče.

Pridružite se 167 drugih pratioca

%d bloggers like this: