Arhive kategorija: Romske novine

Intervju: Vladan Stanojević, predsednik Asocijacije Roma Srbije

Povodom nedavno održanih izbora za savete nacionalnih manjina Srbije i teške situacije u kojoj se nalaze Romi u Srbiji objavljujemo intervju sa g. Vladanom Stanojevićem, predsednikom Asocijacije Roma Srbije i članom Izvšrnog odbora Nacionalnog Saveta Roma Srbije, jednim od vodećih romskih lidera u Srbiji.

Vladan StanojevićKakvi su zvanični rezultati izbora za NSRS ?
-Zavisi šta gledamo kao zvanično,ono sto se desilo 26.oktobrantokom dana glasnja i sat vremena nakon zatvaranja biračkih mesta,s jedne strane; i onoga što se nezakonito desilo na pojedinim biračkim mestima i tokom dana a posebno nakon zatvaranja BM i i narednih 72 sata.
-Evidentno je da tokom celog dana izlaznost bila mala i da je jasno da je u pojedinim biračkim mestima došlo do mućki.Ima slučajeva da je 70-80% Roma izašlo na glasanje i ako je jasno da mnogi od njih nisu u Srbiji,vec na azilu ili van mesta prebivališta,ili jednostavno nisu izašli na glasanje.Prema podacima sa kojima smo raposlagali sa terena od volontera i posmatraca izašlo je oko 12,600 Roma na izbore fizički,a neko je napakovao za sat vremena oko 5 000 listića odnosno falisifikovani su potpisi i ubačeni listići u kutije.
Prema podacima sa terena nakon zatvranja BM Asocijacija Roma Srbije dobila je 2 720 glasova i toliko listića se nalazilo u kutijama,odnosno pobedila je.Onda se desila velika mućka i kradja.
Evo par primera i dokaza.Mladenovac izašlo 311 glasača odmah nakon zatvaranja rezultat je bio ARS 264 glasa,Romi za bolju budućnost 11 glasova,taj zapisnik je ukraden i nakon 3 dana je stigao falsifikat u RIK na kome pise 85 izašlo ARS dobio jedan glas.Samo ne tom mestu kradeno 263 glasa.Zapisnik nije overen.Drugi slučaj Požarevac i Kostolac, falsifikovani potpisi u spisku glasača,jasno se vidi tražili smo da slikamo nisu odbrili,kazu to je posao grafologa i policije.
Treći primer Kruševac,Koceljevo,Bujanovac,isti slučaj ispade da su ljudi glasali a nema ih tu.
Na primeru Bujanovca najuočljivija je mućka.Od 24 biračka mesta na skoro svima je bila izlaynost 1 do 5 Roma i to je bio slučaj svuda gde su bile mešovite komisije ali na 3 biračka mesta gde je ceo birački odbor bio sastavljen od saradnika Vitomira Mihailovića napakovano je oko 850 glasova ! I zapanjujuće je da ti zapisnici nisu overeni,mnogi nisu potpisani a da pogledate kolone,prekrižani podaci i rezultati.
Poseban primer da smo u pravu vidi se u Prokuplju.Na 4 biracka mesta lista Romi za bolju budućmost dobila je 113 glasova,na jednom BM Prokuplje 4 ARS je pobedio sa 125 glasova, Vitomir je dobio 2 glasa i 1 glas je dobila lista broj 1.I to na mestima gde ARS uopšte nije imao posmatrače pobedili smo.
Dakle na osnovu uvida u Skupštini Srbije svih zapisnika jasno je da je došlo do zamene zapisnika u mnogim mestima,i da zaključimo da ,,rezultati održanih izbora,, pokazuju da je romska zajednica NEZADOVOLJNA dosadašnjim neradom NSRS,romskih partija i dosadasnjih samozvanih lidera.Deset lista je dobilo mandate i pada u oči da su svi koji su bili na izborima pre 4 godine sada dobili mnogo manji broj glasova,a to se posebno odrazilo na listu Vitomira Mihailovića koji je pre 4 godine dobio 13 700 glasova a sada jedva su prešli 4 300,zahvaljujući mućkama,to je pad od preko 70% poverenja kod Roma prema njemu.
Asocijacija Roma Srbije izašla prvi put na izbore,kampanja je koštala oko 240 000 dinara i uspela je da napravi zapažen rezultat,ja lično nisam zadovoljan ali je to signal koji mi kazuje da na parlamentarnim izborima sa 40 000 eura možemo da osovjimo oko 54 000 glasova a za 4 godine sigurno apsolutno pobedimo ubedljivo na izborima za NSRS.
Na kraju dodeljeno nam je 2 mandata i oni su odlučili o većini za usvajanje novog Statuta i pokazao se da imamo podrsku i drugih lista jer smo dobili clana u Izvrsnom odboru a u mnogim odborima biće ukljuceni nasi kandidati i saradnici.Generalno,mi smo jedini dobitnici ovih izbora.

Zašto je slab odziv romske populacije na izborima za savete nacionalnih manjina?
-Iz vise razloga.Prvo,odnos države prema izborima,odnosno nadležnog ministarstva i RIKa koji su administrativnim procedurama uskratili pravo većini pripadnika nacionalnih manjina a posebno Romima da se prijave i upisu u PBS a potom i da glasaju,jer nije omogućeno da se mnogi upišu u inostranstvu,invalidi,po selima,oni kji su u vojsci ili zatvorima.U mnogim opštinama bilo je samo jedno biračko mesto odnosno trebalo je da romska porodia koja ima u proseku 4 do 6 glasača potroši 3 do 5 hiljada dinara na autobuske karte i ceo dan da bi prešla 60 do 120 kilomatara do birackog mesta i glasala.To je skandal,to je uskraćivanje elementarnog ljudskog prava i sloboda Roma,osnovnog postulata i elelmnta demokratije i otvorenog društva.Posebno je odsustvo finansijske podrške države za kampanju političkih subjekata bila katastrofalna,ona pokazuje neozbiljnost države i neodgovornost ali i omalovažavanje i poniženje manjina u Srbiji.
– Drugi razlozi su svrstani u ogromno razočarenje romske zajednice prema NSRS lošim rezultatima Dekade romske inkluzije,skoro 60% romske zajednice je na azilu ili van mesta prebivališta,odsustvo medijske kampanje,posebno RTS,Pink,Prva RTV itd,ali i nerazumevanje,nezainteresovanost…

Zašto samo Romi od svih manjina nemaju svoje predstavnike u parlamentu,Vladi Republike Srbije i ostalim institucijama sistema i ako su najbrojnija manjina u Srbiji ?
-Zato što do sada romska populacija nije imala političkog lidera koji će voditi romsku politiku,da zastupa interese romske populacije,da uloži napore i okupi tim koji će napraviti iskorake ka tome da budemo ravnopravni gradjani Srbije.Političke partije Roma ima ih 6 nemaju snage,niti resursa a ni infrastrukturu pa ni ugled kod Roma da samostalno nastupe na izborima i naprave rezultat vredan pažnje,doboljno primamljiv da dobijemo ministra i državne sekretare a linearno i 500 službenika u nižim nivoima vlasti.
Svi dosadašnji tzv. politički igrači iz romske zajednice bili su poltroni ili pijuni srpskih i sandzackih političkih partija.Da krenemo redom Damjanovic i Acković bili su od 1991 u Srpskoj radikalnoj stranci Vojislava Šešelja i godinama su nagovarali nase Rome da glasaju za tu partiju,onda su oni promenili majice.Ackovic je bio u DSS dobio je radio i tv pa u DS dobio je romski muzej sada je u predsedništvu SNS dobio je mesto zamenika direktora Kaancelarije za ljudska i manjinska prava, šta su Romi dobili.Samo pakete sa hranom i namernicama.
Zatim Rajko Djuric i Unija Roma Srbije,izdanak DS,bio je poslanik vise je pricao o srpskoj politici nego o Romima i znamo da je puko.Imamo u Vojvodini romsku stranku koju je je vodio Bela Kurina.On ju je prodao Tomislavu Bokanu i čovek je kao Srbin izašao na izbore i dobio 6 odbornika u Skupštini Grada Novog Sada bio u većini sa DS pa su ga naprednjaci prozivali za kupovinu glasova,da je na mucku usao u vlast,a onda je on njima pomogao da uzmu vlast u Novom Sadu i dobio je mesto direktora Sekretarijata za urbanizam i grajdevinarstvo,u skupštini su sve Srbi,familija,prijatelji,kumovi,it kao i na javnim funkcijama a Romi šta su dobili,po 1 000 dinara na dan glasanja i ćao.Imamo dve romske partije u Nišu jednu koju vodi Salih Saiti koja nikad nije izašla na izbore i druga koju vodi Ferhat Saiti koja je na ovim izborima dobila 504 glasa u Srbiji. Na kraju Srdjan Sain i romska partija bili su u dva saziva u Parlamentu RS a onda su na ovim izborima osvojili oko 2 000 glasova sto je mnogo manje od pre 4 godine.
Ostaje nam Vitomir Mihailović,predsednim NSRS svih ovih godina 12 celih koji je bio poslanik i koji je doprineo da se Rasim na glasovima Roma probije o domogne mesta ministra i svih ovih godina na grbači Roma egzistira,jer je jasno da Bosnjaci imaju druge lidere Ugljanina i muftiju Zukorlića.Dakle Bosnjaci kojih ima manje od Roma imaju 9 poslanika a Romi NISTA-NULA.
Prema poverljivim podacima na proslim parlamentarnim izborima izašlo je 83 270 Roma a pri tome nisu imali ni jednu romsku partiju ili subjekat koji je nastupio samostalno da bi dobio njihov glas ili poverenje.
Bez romskog lidera i političkog subjekta koji će okupiti kritičnu masu oko romske političke ideje Romi u Srbiji ne mogu da se nadaju poslaničkim mandatima,odbornicima,o ministru možemo da maštamo a da ne govorimo oko toga da jednog dana Rom bude premijer ili predsednik Srbije kao što je Obama u Americi.A to će se desiti kad Romi umesto stomakom budu razmisljali glavom.

Vladan Stanojević ARSKo je kriv za katastrofalan položaj romske zajednice u Srbiji ?
Postoje tri faktora.Prvi je tranzicija celokupnog društva i odnos većine prema manjinama.Sa propadanjem privrednih subjekata,Romi su se našli sa drugim manjinama prvi na udaru u deceniji nacionalizma ,gradjanskog rata i sankcija.Drugi faktor je sama romska zajednica koja nije shvatila da mora ozbiljno da se menja ,da se grupise oko jedne ideje i izrodi lidera koji ce sa jednom političkom snagom pokrenuti reforme.Do sada nije bilo grupacije koja može da pokrene unutar romske zajednice konstruktivni dijalog medju različitim zavadjenim klanovima,porodicama,esnafima,plemenima,pa samim tim ni osobe koja bi pomirila sve njih i ujedinila romske aktiviste i partije.
Treci i najveći krivac su bivši i sadašnji funkcioneri,kordinatori,razni predsednici udruženja i klubova,a najveći je svakako Nacionalni Savet Roma Srbije,koji za 12 godina nije uspeo da se nametne kao ozbiljan politički igrač i autoritet već je stavljen u funkciju propagirana srpskih i bošnjačkih političkih ideja i potpore Rasima Ljajića.
Kakva rešenja predlažete za poboljšanje položaja romske populacije u Srbiji i njene integracije u sve slojeve društva?
-Prvo je neophodno da se koncentriše kritična masa koja treba da se usaglasi sa Strateškim planom i programom Asocijacije Roma Srbije,kao koalicije organizacija civilnog društva,političkih parija,klubova,nezavisnik eksperata,studenata i učenike,jakih porodica i esnafa i svih grupa i plemena u okviru romske zajednice ali i mediji i lica eksperi koji nisu Romi koji su Gadzovani jer su NEOPHODNI za prenošenje znanja,veština i iskustva na romske aktiviste koji treba da nastave sa pokrenutim reformama i promenama.Mi smo tek upalili žižu,luč koja treba da se razbukta u plamen da bi osvetlila put kojim treba da idemo a na žalost mi jos nemamo kapacitet da tim putem krcimo nasu srecu i prosperitet da a da se penjeme na lestvice uspeha i razvoja i da se merimo sa drugima trebace nam godine velikog i teskog rada.
Druga za mene i ARS je bitan proces jeste lobiranje srbijanskih političkih partija,poslanika,
odbornika,ministara,medija,političke i kulturne elite Srbije da se kreiraju i usvoje razvojni budzeti na razlicitim nivoima u interesu romske zajednice u cilju njene inkluzije u srbijansko društvo a to je ne moguće bez jednog operatovnog i izvršnog tela Vlade Srbije i ja godinama insistiram na formiranju ROMSKE KANCELARIJE ,u kojoj bi radili eksperti iz raznih oblasti.Ona bi trebalo da ima budzet oko 5 % budzeta RS ili oko 50 milijardi dinara,shodno udelu Roma u broju stanovnika RS.Trenutno je ove godine na ime romske populacije dato manje od 60 miliona dinara ili 0,002 % i to je najbolji pokazatelj zašto smo siromašni.Nema jednakosti,nema ravnopravnosti u raspodeli novca ni bogastva.
Treće važno rešenje tiče se legislative,promene Ustava koji će definisati Rome kao konstitutivan narod Republike Srbije i izbornih zakona kroz dodelu kvota za romsku zajednicu i manjine,model koji je primenjen na Kosovu dok sam radio u Misiji OEBSa 2002 godine.Na ovaj način Romi bi imali sigurno 7 poslanika i u mnogim mestima odbornike,sprečili bi korupciju i mito,kupovinu romskih glasača.Imamo opstine gde ima preko 60% Roma poput Bele Palanke a nemamo odbornike niti smo na nekim funkcijama,mnogo je opština gde ima preko 30% Roma a nemaju nikog u predstvaničkom telu.
Politička participacija Roma na svim nivoima je veoma važna za integraciju Roma u srbijansko društvo. Romi,Aškalije,Egipćani treba da shvate da bez ujedinjenja i zajedničkog rada ne mogu da krenu putem napretka,jer ako nemaju politički subjekt koji će biti za respekt ni njih niko neće poštovati a još manje će ih uvažavati kao ozbiljnog partnera u pregovorima.Zato je bitno da mladi ljudi preuzmu kormilo našeg broda koji se nasukao i već 25 godina stoji u mestu.
-Šta se dešava sa Dekadom Roma ?
Dekada romske inkluzije je na izdisaju.Ona za 5 meseci odlazi u istoriju.Romska zajednica u Srbiji pro-pustila je odličnu pirliku da reši brojne decenijama nagomilane probleme.Zahvaljujući pre svega do-nacijama iz inostranstva zabeleženi su neki pomaci u zdravstvu,obrazovanju,vladavini prava,veliki broj Roma preko 60 000 dobio je personalna dokumenta ali je na svim drugim poljima rezultat veoma jadan i bedan.Godišnje se na ime Dekade romske inkluzije od strane drzavnih i loklanih nivoa vlasti izdvajalo oko 3,6 miliona eura dok je iz medjunarodne zajednice dolazilo od 8 do 14 miliona eura.Kada se sve sabere utrošeno je preko 120 miliona eura na ime Roma po svim osnovama i stavkama.Najvise su novca potro-sile državne i lokalne institucije na ime raznih osnova,zatim škole,vrtici.domovi zdravlja a najmanje NVO kroz direktne donacije,romsa udruženja dobila su najmanje a romski narod još manje.
Skandalozno je da smo svo vreme Dekade romske inkluzije imali Srbe za koordinatore a ne Roma i to je najbolji pokazatelj u kakvom smo stanju.Iz Dekade imamoneke institucije koje su formirane Savet za unapredjenje položaja Roma,pa Sekretarijat za integraciju Roma,pa Kancelariju za inkluziju Roma u Vojvodini,Ligu za Dekadu Roma,Interparlamentarna organizacija Roma,pa Kancelariju za unapredjenje položaja nacionalnih manjina,te brojne romske kancelarije i koordinatore uglavnom organizacije za usisavanje-isisavanje i presimapnje-prelivanje sredstava na ime i u ime Roma u najvećoj meri na račune onih koji nemaju nikakve veze sa unapredjenjem polozaja Roma.
Na žalost mi nismo imali sposobne kadrove da rade u interesu romske zajednice niti smo imali spsoban Nacionalni Savet Roma Srbije da iskoristi političku volju i povoljan donatorski ambijent.
-Postoji li romska kulturna i politička elita ?
NE.Kultura Roma se svela na desetak kulturno-umetničkih društava koji egzistiraju isključivo uz veliku ljubav i volonterizam mladih i dvadesetak starijih aktivista.Imamo nekoliko osoba koje su aktivne u sferi muzičko-scenske umetnosti,tridesetak sviračkih grupa i nekoliko estradnih umetnika.Imamo samo jednu biblioteku u Novom Sadu ,jedna neformalni muzej koji je privatno vlasništvo i koji je smešten u suterenu jedne zgrade u Beogradu. Mi definitivno nemamo kulturnu elitu koja moze da utiče na kulturu u Srbiji i da ostavi traga kao što su to nekada bili ugledni romski umetnici poput Sofke,Živke,Vide,Bobana,Trifuna,
Bajramovica itd.Imamo i sada neke umetnike ali nisu aktivni u društvenom životu niti imaju onaj trag kao što su ostavili pomenuti.Oni su bili kulturna elita Srbije a ne samo Roma.
Što se tiče političke elite nje nema,bila je nekada davno u povoju dok je postojala Jugoslavija,tokom ere nacionalizma postojalo je neko jezgro koje je bilo usko vezano za aktivnosti nacionalističkih partija i SPS a, Jovan Damnjanovic i Ljuan Koka tokom demokratskih promena postojala je grupa od dvadesetak romskih partija i tada je bilo 3 romska poslanika u Skupštini Srbijie, Rajko Djuric, Vita Mihailović,Srdjan Sain i oko 20-tak odbornika u opštinskim i gradskim predstvaničkim telima u Lazarevcu,Koceljevi, Bujanovcu, Kikindi, Beogradu,Leskovcu itd.Na zalost ti ljudi nemaju vise podrsku niti imaju znacajan uticaj. Nova romska politicka elita se tek formira ona je trenutno na nivou embriona.
-Kakve poteze ćete Vi lično preduzeti u cilju poboljšanja položaja romske populacije u Srbiji,ostvarenju njenih egzistencijalnih potreba i integraciji u sve sve srbijanskog društva ?

Moji prvi napori odnose se na kreiranje i lobiranje za usvajanje romskog budzet za 2015.godinu koji treba da omogući oko 1,4 milirade dinara za sve sfere društvenog razvoja romske populacije,da se ojačaju kapaciteti romskih udruženja i ukluči šti veći broj volontera i mladih koji će konkretno raditi na realizaciji brojnih projekata i akcija.Tokom tog period Romi će osetiti boljitak a onda će uslediti stvaranje poverenja izmedju rukovodstva ARS i naroda koje treba da rezultira mobilizacijom novih snaga i pružanjem šanse mnogima da se politički angazuju.
Moja namera i kompletno mog tima saradnika jeste usmerena ka formiranju kritične mase koja će se nametnuti kao ozbiljan partner institucijama ali i dovoljno jaka da za veoma kratak rok samostalno izadje na parlamentarne izbore u proleće 2016 godine i napravi zavidan rezultat – ulazak Asocijacije Roma Srbije u Skupštinu RS i nadamo se Vladu Republike Srbije.Iskreno verujem,ponavljam verujem da će romska zajednica imati poslanike u oba parlamenta, pa samim tim očekujem i mesto ministra u Vladi Srbije,jer bez ministra mi ne možemo da uradimo mnogo na participaciji Roma,Askalija i Egipćana u sferi javnih institucija pa samim ti ni na polju unapredjenje statusa i položaja.Jedini put jeste politička participacija naročito u sferi procesa pristupanja Srbije evropskoj Uniji.

Chat

‘Bela Srbija’ i ona druga, diskriminisana

(POVODOM MEĐUNARODNOG DANA LJUDSKIH PRAVA)

Srbija se, makar deklarativno, zalaže za poštovanje ljudskih prava, naročito marginalizovanih grupa i svakojakih manjina. Zvaničnicima su usta puna izjava o humanosti, ravnopravnosti, demokratiji u Srbiji. Međutim, da li je to tako u realnosti?
Da krenemo ‘odozgo’ jer kažu, ‘riba od glave smrdi’.
Srbija ima ‘beli’ parlament koji liči na Hitlerov Rajhstag – nema nijednog predstavnika romske populacije, druge po brojnosti u Srbiji, odmah iza većinske srpske. O Vladi da ne govorimo. Ili o mestima gradonačelnika u gradovima gde Romi čine znatnu populaciju. Zašto je to tako?
image

Da li je moguće da su samo Romi u Srbiji glupi, apolitični ili šta već drugo te ih nema u institucijama sistema? Ili se, možda, ovde radi o diskriminaciji na najvišim nivoima?
U Srbiji postoje brojne televizijske stanice. U njima rade gomile polupismenih priučenih novinara i napirlitanih čitačica vesti i vremenskih prognozoruša. Međutim, ni na jednoj televiziji nema pripadnika romske populacije. Kao da su Romi u Srbiji toliko ružni i nepismeni da ni vremenske prognoze, makar, ne umeju da pročitaju.
Srbija je država lepih ljudi, naročito žena. Manekenstvo je u Srbiji veoma popularna delatnost ali samo za one koji imaju svetliju boju kože. Za razliku od ostalog sveta, gde su tamnopute manekenke veoma cenjene i popularne, Srbija nema nijednu manekenku Romkinju iako je opšte poznata činjenica da su Romkinje veoma lepe žene. Zar niko u Srbiji neće da kupi neki odevni predmet ako ga reklamira Romkinja?
Romi se u srbijanskim medijima pominju uglavnom u negativnom kontekstu, čime se stereotipi o Romima tobože potkrepljuju nekakvim činjenicama. Naslovi tipa ‘Romi ukrali kablove’ (ili oluke s ckrve!), ‘Romi opljačkali nekog’, ‘Romi ubili nekog’ itd. produžena su ruka diskriminacije koja, podsećam, potiče s najviših nivoa.
U Srbiji je danas moguće da jedan Crnogorac bude predsednik države (i to u dva mandata!) ili da sandžački Bošnjak ili vojvođanski Mađar bude ministar ali je još uvek nezamislivo da jedan srbijanski Rom bude na bilo kakvoj javnoj funkciji u sopstvenoj otadžbini.
Ako to nije diskriminacija, onda ne znam šta jeste.

Dejan M. Andrić

IZBORI ZA SAVET ROMA: GLASAJMO ZA POŠTENE ROME – GLASAJMO ZA LISTU BROJ 3 !

Romski medijski servis Srbije poziva sve Rome i Romkinje Srbije da obave svoju obavezu i u Nedelju 26. Oktobra 2014.godine izadju na glasanje za izbor Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine u Srbiji i svoj glas daju jedinoj valjanoj i poštenoj opciji koja im se nudi – listi pod rednim brojem 3. ASOCIJACIJA ROMA SRBIJE – VLADAN STANOJEVIĆ
ARS
Nacionalni savet romske nacionalne manjine,izbori 2014.
1. Savez za demokratske promene
2. Naša romska lista – Duško Jovanović
3. Asocijacija Roma Srbije – Vladan Stanojević
4. Pravda i istina za svakog Roma – Tane Kurtić
5. Anglunipe-Napredak – Dragoljub Acković
6. Grupa birača – Romi za Evropu

Na ostalim listama su uglavnom pripadnici lopovske Demokratske stranke kamuflirani i ujedinjeni sa pripadnicima drugih kriminogenih stranaka koji su uvek kupovali romske glasove na izborima za litar zejtina i malo hrane. To su izdajnici romskog naroda !

TOME MORAMO STATI NA PUT ! GLASAJMO ZA NAJBOLJE MEDJU NAMA ! GLASAJMO ZA LISTU BROJ 3 !

Izborna lista za Nacionalni savet romske nacionalne manjine – ASOCIJACIJA ROMA SRBIJE – VLADAN STANOJEVIĆ

Kandidati:

    1. Vladan Stanojević, 1970, ekonomista, Lazarevac
    2. Marija Manić, 1980, pravnica, Niš
    3. Jasmina Marković , 1992, poljoprivredni proizvođač, Dren
    4. Miljan Rašić, 1984, radnik obezbeđenja, Zaječar
    5. Saša Denić, 1971, strukovni menadžer u saobraćaju, Doljevac
    6. Suzana Lazarević, 1988, strukovni inžinjer građevine, Aleksinac
    7. Andrija Đurić, 1970, preduzetnik, Odžaci
    8. Vemilir Balog, 1958, elektromonter, Novi Sad
    9. Stanka Janković, 1978, pedijatrijska sestra, Kovilj
    10. Milojko Ametović, 1976, zemljoradnik, Loznica
    11. Saša Jumerović, 1994, farmaceutski tehničar, Lebane
    12. Milica Petrović, 1995, trgovac, Pirot
    13. Dragan Dimović, 1973, elektrotehničar, Srbobran
    14. Aleksandar Alić, 1993, student, Niška Banja
    15. Tanja Sadiki, 1992, student, Subotica
    16. Aca Memišević, 1977, instalater grejanja, Niš
    17. Budimir Radosavljević, 1948, penzioner, Stepojevac
    18. Marina Popović, 1960, bibliotekar, Beograd
    19. Boban Mitić, 1959, preduzetnik, Prokuplje
    20. Dijana Vuičić, 1981, frizer, Kruševac

PODRŠKA: Romi u Srbiji podržali Vučića i Srpsku naprednu stranku

Poučeni lošim iskustvima i brojnim zloupotrebama  iz vremena dvomandatne diktature Borisa Tadića i njegove Demokratske stranke, Romi širom Srbije masovno podržali listu SNS

Romska zastava

Beograd – Lider Socijaldemokratske partije Srbije Rasim Ljajić potpisao je sporazum o saradnji sa predstavnicima dve romske partije i više od 70 romskih nevladinih organizacija, koje će na parlamentarnim izborima podržati listu „Aleksandar Vučić – Budućnost u koju verujem“.

Kako je saopšteno iz SDPS, potpisanim sporazumom, ta stranka i predstavnici romskih partija i nevladinih organizacija su se saglasili da zajedno učestvuju u poboljšanju ekonomskog, socijalnog, obrazovnog i kulturnog položaja romske populacije i nastavku inkluzije te zajednice.

Potpisivanju Sporazuma između SDPS i Demokratske unije Roma, Ujedinjene partije Roma i više od 70 organizacija civilnog društva, prisustvovali su romski predstavnici iz više od 60 opština iz cele Srbije.

Image

Nedeljnik AFERA

AFERA baner animacija

Mali Romi najviše izloženi diskriminaciji

U dokumentu pod nazivom „Poseban izveštaj o diskriminaciji dece“ koji su u Skupštini predstavili mladi iz čitave Srbije, navodi se da je diskriminacija među decom najviše prisutna u obrazovanju.Prema podacima iz tog izveštaja, samo jedna trećina učenika romske nacionalnosti završi osnovnu školu na vreme.

Kao posebno poražavajuća činjenica navodi se da samo 19 odsto dece iz romskih porodica upiše srednju školu.

Rade Sedlan iz grupe mladih koji su predstavili izveštaj o diskriminaciji dece, naveo je jedan primer diskriminacije deteta sa smetnjama u razvoju.

On je rekao da je 12 roditelja iz jedne škole u Srbiji ispisalo svoju decu iz razreda samo zato što je u to odeljenje došao jedan učenik sa invaliditetom. U izveštaju nije navedeno ime škole niti gde se nalazi.

Beograd: Nedeljno devet prijava za zlostavljanjeIncest trauma centru Beograd nedeljno stigne devet prijava slučajeva zlostavljanja dece, izjavila je danas direktorka Centra Beograd Dušica Popadić. Ona je pozvala medije da se više bave prevencijom nasilja nad decom nego izveštavanjem kada se nasilje dogodi.

Poverenica za ravnopravnost Nevena Petrušić rekla je da izvešta pokazuje da je diskriminacija prisutna među decom u Srbiji i da je oni uče od roditelja.

U izveštaju o diskriminaciji među decom u Srbiji ukazano je da je i dalje prisutna stereotipizacija uloga devojčica i dečaka i da se deca od „najranijeg uzrasta uče svojim rodnim ulogama“.

U izveštaju se navodi i da je upravo obrazovanje šansa za društvene promene na bolje.

Mladi koji su predstavili izveštaj apelovali su na poslanike Skupštine Srbije da donesu zakone koji bi obavezali škole da i same deluju u slučaju pojave diskriminacije, a ne da čekaju da problem postane teži.

Na kraju izveštaja o problemu diskriminacije među decom navedene su i preporuke za suzbijanje te pojave.

Predsednik parlamenta Nebojša Stefanović istakao je da je briga o deci je najvažniji zadatak i država je dužna da obezbedi podjednaku mogućnost svakom detetu za dostojanstveno odrastanje.

„Odsustvo diskrimnacije je standard koji moramo da ispunimo. Samo udruženi u ostvarivanju zajedničkog cilja uspećemo da stvorimo tolerantnije društvo za našu decu u kome će moći da izražavaju različitosti i razvijaju svoje potencijale“, naglasio je Stefanović.

Skupština će, kako je rekao, u narednom periodu posvetiti pažnju kontroli primene propisa i izmenama onih kada se uoči da je to neophodno.

On je posebno ukazao na značaj delovanja Ministarstva prosvete, kako bi se pre svega kroz obrazovni sistem vodila borba protiv diskriminacije.

Napomenuo je da je parlament do sada usvojio zakon o zabrani diskriminacije, ali i zakone koji se odnose na pojedinačne grupe poput zakona o sprečavanju osoba s invaliditetom i zakona o ravnopravnosti polova.

Da u Srbiji, pored dobrog antidiskriminatorskog zakonodavstva, ipak u praksi postoji diskriminacija, ukazao je i direktor UNICEF-a za Srbiju Mišel Sen Lo.

On je rekao da konvencija za prava deteta obavezuje sve države da se bore protiv diskriminacije, ali da se može primetiti da u Srbiji postoji diskriminacija pre svega prema romskoj deci i deci s invaliditetom.

„Zaštita prava sve dece posebno marginalizovane predstavlja osnovu programa UNICEF-a za Srbiju, a UNICEF pomaže školama da stvore kapacitete da prime tu marginalizovanu decu“, rekao je Sen Lo, koji je naveo da je do sada dosta urađeno, ali da je potrebno još dosta uraditi u borbi protiv diskriminacije dece.

Na javnom slušanju koje je organizovao skupštinski Odbor za prava dece, članovi panela mladih poverenika za zaštitu ravnopravnosti pod nazivom „Isterivači diskriminacije“ predstavili su taj izveštaj poverenika o diskriminaciji.

U njemu se navodi da je ta institucija od 2011. do oktobra ove godine pokrenula devet antidiskriminacionih parnica od kojih su se četiri odnosile na diskriminaciju dece i mladih.

U izveštaju se, takođe, navodi da je poverenik do sada podneo 10 zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka od kojih su se tri odnosila na decu, ali da se pokazalo da prekršajni sudovi nisu bili ažurni po tim zahtevima, pa su neki trajali skoro dve godine.

Propusti u projektima za stanovanje Roma

U Srbiji postoji politička volja za rešavanje pitanja stanovanja Roma, ali korišćenje pretpristupnih fondova IPA u tu svrhu otežavaju nedovoljno pripremljeni projekti i odsustvo institucionalnog okvira za primenu, rečeno je 13. novembra na konferenciji o stanovanju Roma u Srbiji. Na skupu je najavljeno da se do kraja 2013. godine očekuje usvajanje zakonskog okvira kojim će se urediti pitanje prinudnog preseljenja, kao i da će iz IPA biti izdvojeno još 9 miliona evra za stanogradnju. Pravo na stanovanje nije direktno uređeno Ustavom Srbije već zakonskim odredbama o ljudskim pravima i socijalnoj zaštiti, a kao ljudsko pravo će biti deo poglavlja 23 u pregovorima o članstvu sa EU, rečeno je na konferenciji koju su organizovali Hausing centar i Liga za dekadu Roma.

Predsednik Saveta Vlade Srbije za integraciju Roma Srđan Šain je rekao da Srbiji nedostaju konretni projekti i da ozbiljan problem predstavlja nedostatak ljudi koje se bave dugoročnom pripremom projekata. „Naš prvi zadak jeste da izradimo kvalitetne projekte sa kojima će Srbija moći da poveća apsorpcionu moć ne samo za pitanje stanovanja (Roma) nego i za druga pitanja integracije u drugim oblastima“, rekao je on.

 Na skupu koji su organizovali Hausing centar i Liga za dekadu Roma, uz podršku Instituta za otvoreno društvo, Šain je rekao da je praksa pokazala da je bilo puno promašaja i da osim konferencija, seminara i drugih sadržaja nije bilo i „konkretnih stvari“.

 Zamenik direktora Kancelarije za evropske integracije Ognjen Mirić je rekao da je problem to što projekti stanovanja ne sadrže odgovarajuću projektno-tehničku dokumentaciju zbog čega se dešava da ne mogu da, iako odobreni, budu primenjeni.

 „Mi se suočavamo sa problemima u impelementaciji već odobrenih projekata“, rekao je on i naveo primer projekta uređenja romskih naselja u Beogradu koji je finansiran sredstvima IPA za 2009. sa 3,6 miliona evra a koji nije sproveden jer je nedostajala tehnička dokumentacija i nisu rešeni imovinsko-pravni odnosi.

 Mirić je rekao da je izrada projekata dugotrajan proces, da se u jednoj godini predlaže projekat, da je potrebno godinu dana da bude odobren a onda još pola godine do godinu dana da krene realizacija „pod pretpostavkom da je sve spremno“.

 „A obično nije spremno pa to onda prolongiramo za još šest meseci do godinu dana, dve ili tri godine i onda dođemo u situaciju da projekat propadne“, rekao je Mirić objašnjavajući prilike u vezi sa projektima stanogradnje.

 Kao drugi problem, Mirić je izdvojio to što ne postoji jasan institucionalni okvir za sprovođenje projekata stanovanja i dodao da je potrebno utvrditi taj okvir. On je naveo da postoji više modela sprovođenja takvih projekata – preko nevladinih organizacija, agencija za stambena pitanja i međunarodnih organizacija.

 Šefica odseka za stanovanje Ministartstva građevinarstva i urbanizma Svetlana Ristić je rekla da se nadležno ministarstvo često zaobilazi prilikom pripreme projekata stanovanja, a da se problem prepušta tom ministarstvu pošto istakne mandat jedinice za sporvođenje projekta.

 Svetlana Ristić je rekla da je od 2007. do sada iz budžeta izdvojeno 240.000 evra za pitanja stanovanja Roma i da su doneta četiri plana za regulaciju romskih naselja, dok su tri pripremljena.

 Ona je podsetila da je Ministarstvo građevinarstva 2007. dalo prva uputstva za legalizaciju i unapređenje romskih naselja a da je od 2009. počelo i da finansira planove regulacije da bi se obezbedila pravna sigurnost.

 Prema njenim rečima, iskustvo je pokazalo da je potrebno, tamo gde je to moguće, zadržati naselja a da je u slučaju preseljenja potrebno pripremiti sredinu za to.

 Iz IPA još 10 miliona evra

 Mirić je rekao da očekuje da do kraja godine bude potpisan finansijski sporazum sa EU o pretpristupnim sredstvima IPA za 2013. godinu kojim je predviđeno 10 miliona za projekte stanovanja.

 Od te sume, devet miliona je namenjeno stanogradnji a milion pratećim aktivnostima, rekao je Mirić i dodao da, međutim, ostaje da se utvrdi na kakve konrektne projekte će se pare utrošiti.

 On je dodao da se za naredni finansijski ciklus EU od 2014. do 2020. pripremaju stratešaki dokumenti u kojima je stanogradnja prepoznata kao priporitet, a da će se početkom naredne godine razmišljati i o pojedinačnim projektima.

 Zamenica menadžera Tima za socijalno uključivnaje i smanjenje siromaštva Mirjana Maksimović je rekla da je pravo na stanovanje, kao ljudsko pravo, deo poglavlja 23 u pregovorima o članstvu sa EU, kao i da je EU 2009. počela da razvija okvir za nacionalne strategije članica i kandidata za članstvo za integraciju Roma.

 Politička volja postoji

 Na ocenu da ne postoji politička volja za rešavanje stambenog pitanja Roma za razliku od izbeglica i interno raseljenih osoba Mirić i Šain su rekli da politička volja posotji.

 Mirić je rekao da to pokazuju izdvojena sredstva i uloženi napori i dodao nije jednostavno rešavat i to pitanje ni u slučaju izbeglica ali da tu ima malo više iskustva. Šain je rekao da problem predstavlja to što nije stvoren mehanizam „po dubini“ za rešavanje pitanja stanovanja Roma.

 Svetlana Ristić iz Građevinarstva je podsetila da Ustav ne uređuje direktno pravo na stanovanje i dodala da je Srbija kao i druge zemlje u trnaziciji tokom 90-tih godina „prognala“ to pitanje iz ustava.

To pitanje je sada uređeno zakonskim odredbama o zaštiti dostojanstva čoveka, ljudskim pravima i socijalnoj zaštiti, kao i međunaordnim obavezama Srbije, dodala je ona.